Izvor: Politika, 19.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema drugog kruga
Posle 11. maja neće biti novih izbora jer građani glasaju za stranke, a ne za ličnosti koje ih u ulozi kandidata za gradonačelnika Beograda promovišu u kampanji
Za razliku od lokalnih izbora 2004. godine, građani ovoga puta neće imati priliku da se direktno izjasne ko će biti prvi čovek Beograda. Gradonačelnika će, prema Zakonu o glavnom gradu, birati tajnim glasanjem odbornici pobedničke partije ili, što je izvesnije, koalicija stranaka Gradskog parlamenta o čijem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sastavu će, u stvari, odlučiti građani na izborima zakazanim 11. maja.
Isticanjem kandidata u prvi plan, političke partije napravile su pometnju među biračima. Poslednje istraživanje javnog mnjenja pokazuje da veliki broj građana ne zna da posle 11. maja neće biti drugog kruga za izbor gradonačelnika.
Politički analitičari ocenjuju da je promocija kandidata za gradonačelnike taktika stranaka koje veruju da će tako ostvariti bolje rezultate što je, ruku na srce, potpuno legitiman način političke borbe. Pitanje je koliko je i pošten, jer građanima još niko nije saopštio da ne postoji garancija da će ova prestižna funkcija pripasti bilo kom od pet aktuelnih kandidata za gradonačelnika Beograda. Partije, naime, imaju potpuno pravo da posle izbora za gradonačelnike predlože nove ljude ukoliko se tako dogovore sa koalicionim partnerima. Tako se može dogoditi da, recimo, Aleksandar Vučić ili Dragan Đilas budu i ministri određenih resora ukoliko njihove partije uspeju da formiraju vladu, a da u fotelju gradonačelnika sedne neko od njihovih stranačkih kolega.
Ovakvo rešenje izbora za gradonačelnika izazvalo je najviše polemika budući da ga je, pribojavajući se neizvesnosti direktnih izbora za gradonačelnika, predložila vladajuća koalicija na republičkom nivou.
Još jedna novina Zakona o glavnom gradu je povećan broj odbornika u gradskom parlamentu – umesto dosadašnjih 90 u skupštinskim klupama sedeće 110 odbornika. Ovakvo „proširenje”, po mišljenju analitičara, ne može da promeni odnos snaga političkih partija u Gradskoj skupštini, već će samo pružiti šansu većem broju naselja da imaju svoje predstavnike.
Odbornici Skupštine grada će, kao i do sada, birati predsednika Skupštine iz sopstvenih redova, kao i zamenika gradonačelnika i 13 članova Gradskog veća. Zamenik prvog čoveka Beograda od sada će morati da bude izabran iz redova odbornika, ali mu po izboru na novu funkciju prestaje odbornički mandat. Gradsko veće činiće gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, kao i članovi Gradskog veća. Gradskog menadžera i arhitektu predložiće gradonačelnik koji će u svom kabinetu moći da ima još najviše tri pomoćnika.
I. Albunović
[objavljeno: 20.04.2008]
