Izvor: Blic, 13.Mar.2010, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neka suza gori za nevine žrtve

Predstavljanjem logoa budućeg Memorijalnog centra „Sajmište“ juče je u Dvorani Kulturnog centra Beograda ponovo pokrenuta inicijativa da se od kompleksa Starog sajmišta napravi mesto sećanja na žrtve holokausta koji se na tom mestu desio početkom Drugog svetskog rata.

Ovaj prostor je još 1987. godine proglašen kulturnim dobrom, ali do danas memorijalno – edukativni centar nije izgrađen.

Staro sajmište je mesto gde je tokom Drugog svetskog rata ubijeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na hiljade Jevreja i Srba. Sam logo budućeg Memorijalnog centra „Sajmište" u kome bi bili predstavljeni događaji iz 1941. godine, ali i istorija u posleratnim godinama i stradanja u sukobima krajem 20 veka, prema rečima autora mogao bi se nazvati i „goruća suza".

- Ideja je počela sa tim da smo mi uvek u sredini između dve vatre. Ostao je simbol koji se ne menja, a to su veoma snažne boje crvena, plava i bela. Ti kontrasti koje predstavljaju voda i vatra ovde se često dešavaju, a bela boja je tu da ih, kao praznina, razdvaja. Logo mora imati u sebi tu snagu da se, bez obzira odakle ste, možete prepoznavati – kaže dizajner Mirko Ilić koji je autor logoa zajedno sa svetskih dizajnera Miltonom Glejzerom, i ocenjuje da ovo može biti samo podsticaj za ostale da nastave sa projektom, ali da je ubeđen da problem nije samo materijalne prirode, već više pitanje volje.

Fond B92 pokrenuo je inicijativu još pre dve godine da se na prostoru Starog sajmišta stvoriti memorijalno - edukativni centar, a u produkciji ove televizije urađen je i dokumentarni film pod nazivom „Sajmište – istorija jednog logora".

- Tokom ove godine nadamo se konkretnim koracima i rešenjima. U Beogradu više od polovine stanovnika i ne zna šta se na prostoru Starog sajmišta dešavalo. Memorijalni centar treba da bude mesto na kome će svako moći da se upozna sa dokumentima koji obuhvataju faktografiju vezanu za tragične događaje od 1941. do 1999. godine – kaže Veran Matić, direktor RTV „B92".

Inicijative su postojale na nivou Grada.

- Postojale su ideja i od 2003. godine da se uredi ovaj kompleks. Međutim, nije bilo razumevanja. Posle toliko vremena niko ne može da se oseća dobro i nema opravdanja. Sa svakog moralnog i civilizacijskog aspekta mi moramo da uradimo nešto sa tim prostorom. Najveći problem je bio dobiti relevatne podatke, ko ima prava da bude u tim objektima, ko je bespravno useljen, ali i utvrditi kakav je status tog zemljišta. Nadam se da ćemo u narednim danima moći da dobijemo pravu sliku i da tada uputimo predlog gradonačelniku. Postoji volja i potrebno je da oformimo komisiju koja će dati konkretna rešenja – objašnjava Željko Ožegović, član Gradskog veća i bivši predsednik Opštine Novi Beograd.

Prema njegovim rečima, potrebno je da se osim Grada, uključi i Ministarstvo kulture, kao i da se finansijska pomoć potraži na republičkom nivo i od stranih donatora.

Nastavak na Blic...