Izvor: Blic, 17.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neka ponude „Prokop“ drugima
Skoro godinu i po dana od kad je na sva zvona najavljen posao stoleća, završetak železničke stanice „Prokop", ruina stara 35 godina i dalje stoji. Nijedan kran nije postavljen, jer pobednici na tenderu iz juna prošle godine, međunarodna korporacija „Trigranit" nije postigla dogovor sa Železnicom i Vladom, a po svemu sudeći i neće. U ekskluzivnom intervjuu za „Blic", regionalni direktor „Trigranita" za Srbiju i Crnu Goru Džordž Bobvoš objašnjava zašto posao stoji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Železnica preti da će posao dati drugoplasiranom „Energoprojektu", jer još niste počeli gradnju.
- Neka slobodno daju posao nekom drugom, nećemo ni „a" reći. Međutim, taj drugi će se suočiti sa istim problemima sa kojima smo se suočili i mi posle pobede na tenderu.
Koji su osonovni problemi, sa kojima ste se suočili?
- Pre svega, tenderska dokumentacija, na osnovu koje smo dali ponudu i pobedili, sadržavala je nekoliko netačnih inormacija i podataka. U njoj je pisalo da će do 2021. godine tom novom glavnom železničkom stanicom prolaziti dnevno 40.000 putnika i da je zbog toga potrebno velika železnička stanica sa deset koloseka u prizemlju, a gore, na ploči veličine pet hektara, tržni centar. Kad smo proveravali na terenu koliko putnika danas prolazi železničkom stanicom „Prokop" izbrojali smo svega 5.000 putnika. Zato smo predložili Železnici i Vladi da ne gradimo megalomanski objekat koji će 80 odsto biti prazan, nego da napravimo manji, koji bi posle, po potrebi, mogao da se širi. Osim toga, u svetu je trend opadanja broja putnika železnicom, tako da projekcija od 40.000 ljudi dnevno nije realna.
Ispada da oni koji su pripremali tendersku dokumenatciju nisu znali svoj posao?
- Nisu znali osnovne stvari. Tender je raspisan bez osnovnog znanja. To smo uvideli veoma brzo po okončanju tendera, čim smo počeli da proveravamo podatke, ali nismo želeli o tome javno da pričamo da ih ne brukamo. Ideja nam je bila da se tokom pregovora, ograničenih na dva meseca, o svemu dogovorimo. Međutim, nismo. Onda je krenula izborna kampanja, pa izbori, pa formiranje Vlade tri meseca... i sad kad je sve to prošlo, umesto dogovora i odgovora na naše predloge dobijamo izjave direktora Šarančića da će raskinuti sa nama ugovor. Nema šta da se raskine, jer ugovor nije ni potpisan. Potpisan je samo Sporazum kojim se obe strane obavezuju da će da pregovaraju do kraja septembra 2006. I to je isteklo, tako da više nikakvih obaveza nemamo jedni prema drugima.
Da li je veličina objekta bila jedini problem? Pominjalo se tu još puno toga.
- Ima još nekoliko. Tenderskom dokumentacijom uopšte nije bio predviđeno zemljište za prateću logistiku stanice i tržnog centra, kao što je na primer parking prostor. Vi ne možete graditi jedan tako veliki objekat bez dovoljno parking mesta, a reč je o hiljadama parking mesta. Oni su nam odogovrili da ni postojeća Železnička stanica nema parking mesta, pa može i nova bez njih. To nije ozbiljan odgovor i tako se ne gradi u svetu.
Najviše se pričalo da „Prokop" stoji zato što se sporite sa Gradom o visini naknade za gradsko građevinsko zemljište.
- Nismo ni došli do pregovora sa Gradom. Sreli smo se sa gospodinom Bobićem, ali nije bilo pregovora o naknadi za gradsko građevinsko zemljište. Ozbiljan investitor, kao što smo mi, najpre rešava koncept, kako će on izgledati i koja će kvadratura da se zida, što je tema za pregovore sa Železnicom. Tek na trećem mestu dolazi naknada za gradskjo građevinsko zemljište. Ali, sa Gradom postoji drugi problem, koji nije naš. Grad je dosledan, oni od početka govore da da su bili protiv tendera za „Prokop", da ih niko ništa nije pitao kad je tender raspisivan, da oni uopšte ne žele izgradnju Glavne gradske železničke stanice na tom prostoru već u Novom Beogradu.
Savski amfitetatar
Direktor Železnice tvrdi da ste tražili garancije za buduće poslove u Savskom amfiteatru.
- Naš je predlog bio da, ako Železnica nema zemljište za logistiku potrebnu budućoj glavnoj železničkoj stanici u oklini „Prokopa", to zemljište potražimo u susedstvu, a Savski amfiteatar je najbliži. To je sve, jedan predlog za rešenje problema prostora.
