Izvor: Politika, 19.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizvesna sudbina sajamskog Bazara
Zakupci štandova ne znaju da li će novi vlasnik ostaviti trgovinsku zonu u okviru Beogradskog sajma
Zbog predstojeće privatizacije Beogradskog sajma zakupci lokala u halama 7, 8, 9, 10, 11 i 12, gde je od devedesetih godina smešten "Bazar", zabrinuti su za svoju budućnost.
Oni ne znaju da li će im novi vlasnik ostaviti mogućnost da koriste ove hale.
Zakupci su o najavljenoj promeni vlasničke strukture ovog javnog preduzeća, koja bi trebalo da se dogodi do kraja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ove godine, saznali iz medija.
Mišljenja su da je Sajam jednim delom opstao zahvaljujući i njima.
Prema rečima Duška Popovića, predsednika Udruženja "Sajamski bazar", ukoliko novi vlasnik bude hteo da ih ukine, zakupci štandova će se boriti za produženje svojih prava.
– U šest sajamskih hala, koje predstavljaju prave tržne centre ima oko 650 štandova, koje su zakupili ljudi kojima je rad ovde jedini izvor prihoda. Većina njih je ostala bez posla u velikim firmama upravo zbog privatizacije i tranzicije. Bazar je tokom svog postojanja imao i uspone i padove. Neki od vlasnika nisu uspeli da izdrže tržišnu utakmicu, pa su odustali od rada ovde, ali uvek dolaze novi – objašnjava Popović.
U ovoj trgovačkoj zoni smešten je veliki broj malih prodavnica tekstila, obuće, tehnike, kozmetike, hrane, različitih sitnica, i kafića. Za kvadratni metar ograđenog prostora zakupci mesečno izdvajaju oko 1.400 dinara. Premda mesečno obnavljaju i ugovore, oni ističu da novi vlasnik već sutra može da ih iseli, kao i da im je zbog ulične prodaje i buvljaka opala prodaja.
Za privatizaciju ovog javnog preduzeća zainteresovana je italijanska kompanija "Rimini fijera SpA" i još jedna firma iz sajamske industrije, kao i dva investiciona fonda. Kako kaže Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma, novi vlasnik će gledati svoj poslovni interes, a rukovodstvo nije kompetentno da daje preporuke o budućem statusu Bazara.
– Ni jedan sajam na svetu nema Bazar kao što mi imamo. On je nastao u trenutku kada nije bilo velikih sajamskih manifestacija. Hale u kojima su smešteni lokali su polumontažni objekti, koji zbog male površine od 2.000 kvadratnih metara nisu iskorišćeni – ističe Trpković i dodaje da nije upoznat kakve će poslovne projekte imati novi vlasnik.
J. L.
[objavljeno: 19.03.2007.]
.jpg)
