Izvor: Politika, 23.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizvesna sudbina Zoo vrta
Ne dirajte nas, vrt je relikvija, poručuje Vuk Bojović, direktor "Vrta dobre nade". – Naša ideja je da zoo-vrt bude javno preduzeće, objašnjava Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta
Informacija o navodnom preseljenju Zoološkog vrta na granicu između Surčina i Novog Beograda proteklih dana rasplamsala je strasti i skrenula pažnju javnosti sa suštine problema – da li će "Vrt dobre nade" biti privatizovan, ili postati javno preduzeće.
Dok na novinskim stupcima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << traje rat između Vuka Bojovića i predstavnika gradskih vlasti o tome da li životinjama smeta tramvajska buka ili su u premalim kavezima, do konačne odluke o ovom, za Beograd, važnom preduzeću nije načinjen nijedan korak.
Kako saznajemo u Agenciji za privatizaciju, ova institucija nije započela procenu Beo-zoo-vrta, jer su došli do zaključka da će status ovog društvenog preduzeća biti određen dogovorom predstavnika vrta, agencije i grada Beograda. Međutim, prema rečima Vuka Bojovića, direktora zoo-vrta, njih niko nije pozvao na bilo kakve dogovore.
– Status vrta ne zavisi od nas, a budući da je društveno preduzeće, zakon nalaže da bude transformisano. Odjednom je sada gradska vlast veoma zabrinuta za sudbinu zoološkog vrta, a nisu uložili nijedan dinar. To je licemerno. Osim toga, sada su se preko posrednika zainteresovali i razni tajkuni, želeći da se sastanu sa mnom i misleći da ovde mogu da zarade novac. Sve sam ih odbio, jer je ovo neprofitabilna institucija, koja sada finansijski opstaje samo mojom "gimnastikom" – kaže Bojović i dodaje da se ljubav gradskih čelnika prema životinjama ogleda u pohlepi za prostorom na kojem je vrt.
Đorđe Bobić, gradski arhitekta, ovih dana najavio je da će, prema zamislima gradske vlasti, novi zoološki vrt biti izgrađen na granici Surčina i Novog Beograda i sa Adom Ciganlijom činiće zelenu zonu. Prema ovim planovima, na 30 hektara bio bi izgrađen veliki gradski park sa brojnim komercijalnim sadržajima i zoo-vrt po, kako je rekao Bobić, safari konceptu koji podrazumeva ambijent približan prirodnom staništu životinja.
Međutim, Vuk Bojović smatra da je preseljenje u Surčin pogrešno, jer niko u svetu ne demontira tek ustanovljeni brend u Srbiji.
– Beogradski zoološki vrt izabran je za jedan od najboljih superbrendova u Srbiji, među kojima su uglavnom strane firme koje ovde rade. Gradonačelnik stalno hvali "Zelenilo", "Parking servis" i "Čistoću", a ja se pitam zašto međunarodni žiri nije izabrao ta preduzeća za superbrendove. Pa, superbrend se svuda u svetu čuva kao relikvija, kao ćivot. Od gradskog kontejnera napravili smo superbrend ne samo Beograda već cele Srbije, tako da bi o preseljenju trebalo da se pita cela Srbije, odnosno brojne firme i pojedinci koji su nam pomagali – kaže prvi čovek Beo-zoo-vrta i dodaje da su priče o safari zoo-vrtu nerealne, jer ova vrsta vrta podrazumeva prostiranje na više stotina hektara površine.
Iako su proteklih dana o preseljenju zoo-vrta gradski čelnici govorili kao o "gotovoj stvari", Đorđe Bobić je juče kazao da sada to nije glavna tema već kako da vrt postane javno gradsko preduzeće.
– Naša ideja je da zoo-vrt bude javno preduzeće, dok inicijative o izmeštanju postoje godinama. Bilo je predloga da bude izmešten na Veliko ratno ostrvo, ali je to nemoguće zbog prolećnih poplava. Jedna od opcija bila je i Krnjača, ali stručne službe koje to procenjuju smatraju da bi moguća lokacija mogla da bude između Surčina i Novog Beograda i to na obali Save. Ipak, izrada ekoloških i drugih studija o tome trajaće godinu, dve, a dok se promeni GUP, nađe zemljište i počne sa ostvarivanjem ovog plana neophodno je bar pet godina. Sadašnji zoo-vrt neće biti potpuno napušten, već je plan da tu ostanu ptice i manje životinje, pri čemu bi to bila ekološko-edukativna zona – objašnjava Bobić.
Međutim, Vuk Bojović smatra da je izgradnja zoo-vrta na Velikom ratnom ostrvu realna ideja i da je on o tome uradio studiju još 1988. godine.
– Tada sam napravio viziju vrta na Velikom ratnom ostrvu koji bi predstavljao Zemlju pre cepanja na kontinente, pri čemu bi životinje bile u delu sveta u kojem im je inače prirodno stanište. Osim toga, prema njegovoj zamisli, bili bi napravljeni i komercijalni sadržaji, poput kineskog restorana na mestu Kine ili replike Tadž Mahala pored koje bi bili smešteni slonovi – kaže Vuk Bojović i dodaje da bi ovaj vrt gradu zaradio više nego sve ostale turističke ponude.
Bojović je kratko prokomentarisao sumnje koje su izneli aktivisti nekoliko društava za zaštitu životinja, prema kojima se krokodili u vrtu hrane telima pasa lutalica.
– To su gluposti – odgovorio je Bojović.
Nenad Radičević
[objavljeno: 23.03.2007.]
