Izvor: Blic, 07.Mar.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neispravni hidranti najveća opasnost
Protivpožarne stepenice u većini beogradskih solitera su zakrčene, hidranti pokvareni, protivpožarni aparati i creva za vodu u veoma lošem stanju ili ih uopšte nema, pa bi u slučaju većih požara teško bile izbegnute tragične posledice. Pored toga, pristupi ulazima u zgrade najčešće su blokirani zbog nepropisno parkiranih automobila.
Nakon izbijanja vatre, evakuacija građana koji stanuju na visokim spratovima bila bi nemoguća jer protivpožarne stepenice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stanarima služe uglavnom kao špajz ili vešernica. U B ulazu „Geneksovog" solitera most na krovu je zagrađen, a isključiva namena mu je da stanari, u slučaju požara, preko njega mogu da pobegnu u drugi ulaz zgrade ili u „Geneksov" poslovni deo. Protivpožarne stepenice ne postoje, a kula ima 30 spratova.
Često se, takođe, dešava da vatrogasci imaju problem kako da priđu zgradama jer im pristup onemoguće ili uspore parkirana vozila.
- Stanari našeg naselja imaju problem sa nedostatkom mesta za parkiranje. Nesavesni vlasnici automobila, zbog toga, zagrade uske prilaze pa njima posle ne mogu proći Hitna pomoć, policija niti vatrogasci - požalila se Danica Milojković iz Medakovića II. U sličnoj su situaciji stanovnici gotovo svih beogradskih naselja.
Ipak, najveći problem sa kojim se suočavaju vatrogasci kad stižu na intervencije su neispravni hidranti u stambenim zgradama. Prilikom gašenja požara na 19. spratu „Ruda 2", jedan vatrogasac je prokomentarisao da je hidrant „srećom" bio ispravan, ali nije tako u svim objektima.
- U velikoj većini stambenih zgrada protivpožarna oprema se ne održava kako treba. Ormarići nisu kompletni, a ne postoje ni aparati za gašenje požara - kaže Zoran Hadžić, načelnik Uprave za zaštitu od požara i spasavanje u Beogradu.
Građani uglavnom ne vode računa ni o ispravnosti postojećih aparata. Goran Mihajlović, rukovodilac sektora protivpožarne zaštite preduzeća „Varnost - Fitep", priča da im oni služe da podupiru vrata, stavljaju ih pored radijatora ili ih ostave napolju nezaštićene. Mnogim aparatima je istekao rok trajanja, ali se niko ne potrudi da ih vrati u upotrebno stanje.
- Aparati za suvo gašenje ne smeju biti stariji od 20 godina, dok aparatima sa ugljen-dioksidom rok trajanja ističe kroz 30 godina. Obaveza vlasnika je da jednom u šest meseci vrši kontrolni pregled. Takođe, ni protivpanična svetlosna rasveta, koja omogućava nužno osvetljenje kad dođe do nestanka električne energije, nije uvek ispravna - navodi Slavko Čupić, predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Zvezdara". On dodaje da je veliki broj creva za vodu pokraden, a lopovi ih kasnije koriste za navodnjavanje ili ih prodaju preduzetnicima.
Stanari sami odgovorni
Za stanje protivpožarne opreme u zgradama odgovorni su njeni vlasnici, odnosno Skupština stanara. Ukoliko naši inspektori primete da određeni objekat ne ispunjava neophodne uslove, opominju vlasnika da ispravi nepravilnosti. Ako on to u određenom roku ne obavi, podnosi se prijava sudiji za prekršaje - objašnjava Zoran Hadžić, načelnik Uprave za zaštitu od požara i spasavanje u Beogradu. Kazne za neodgovorno ponašanje kreću se od 50.000 do 500.000 dinara.
Kako koristiti aparat
Donesite aparat do mesta požara. Izvucite osigurač i pritisnite ručicu za aktiviranje do kraja. Naglo je otpustite. Sačekajte nekoliko sekundi da se postigne radni pritisak u aparatu. Zatim ponovo pritisnite ručicu, do kraja, koja sada otvara ventil za izlazak praha i mlaz (oblak) praha usmerite direktno prema požaru. Gasite požare svih klasa, kao i elektroinstalacije pod naponom od 1.000 V. Vodom iz zidnog hidranta gasite požar pod uslovom da je isključena električna energija. Oslobodite vatrogasno crevo sa mlaznicom i razmotajte ga punom dužinom. Odvrnite točak ventila ulevo do kraja. Mlaz vode usmerite u požar. Po završenom gašenju, zavrnite točak ventila udesno do kraja i stegnite, da bi se zatvorio ventil.
Koristan savet
Građani ne bi trebalo da čuvaju aparate u hodnicima, već u stanovima gde žive starija lica koja su uglavnom kod kuće. Tako bi ih sačuvali od krađe, a bili bi im dostupni u slučaju izbijanja požara - savetuje Slavko Čupić.
.jpg)
