Izvor: Blic, 16.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostaje najmanje 100.000 stanova
U Beogradu se poslednje dve godine zida milion kvadrata poslovnog i stambenog prostora godišnje, ali to ni približno nije dovoljno. Samo stambenog prostora nedostaje oko pet miliona kvadrata, odnosno 100.000 novih stanova.
Beograd je prošlih godina doživeo investicioni bum, ali najviše se zidaju poslovne zgrade i šoping molovi. Stambene gradnje, za kojom postoji i najveća potražnja, i dalje nema dovoljno.
- Potražnja je ogromna, a cene kvadrata su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << veoma visoke. Samo uz povećanu ponudu cene će početi da padaju. Predstojeći Sajam nekretnina u decembru je idealno mesto da se suretnu ponuda i potražnja, da se privuku investitori i da u kontaktu sa njima čujemo šta nam zameraju, kako da skratimo procedure izdavanja dozvola i koja su njihova očekivanja od gradskih vlasti -kaže za „Blic" Bojan Stanojević, gradski menadžer.
Rasprodato zemljište
Jedan od glavnih „kamena spoticanja" na koje investitori naiđu ako žele da zidaju jeste pravno-svojinski status zemljišta. Naročito strani investitori žele da kupe zemljište, ali to kod nas još nije moguće.
- Ustav je dozvolio mogućnost da zemljište više ne bude u isključivom vlasništvu države. Međutim, nije donet zakon o prometu gradskog građevinskog zemljišta. On i ne može biti donet dok se ne donese zakon o denacionalizaciji, koji bi trebalo da mu prethodi. Lično se zalažem za to da, kad bude bilo moguće trgovati gradskim građevinskim zemljištem, ograničimo tu trgovinu tako što bi moglo da se prodaje samo zemljište na kojem je nešto izgrađeno. U suprotnom, desiće nam se ono što se desilo Pragu ili Budimpešti, da atraktivne parcele godinama stoje neizgrađene, a samo zemljište prelazi iz ruke u ruku - kaže Stanojević.
Gradskog građevinskog zemljišta je, sa druge strane, sve manje. Na poslednjoj licitaciji u Novom Beogradu cena kvadrata zemljišta dostigla je rekord od hiljadu evra. Novi izmenama Generalnog urbanističkog plana, koji se očekuje do kraja godine, mnoge oranice uz autoput će biti „pretvorene" u gradsko građevinsko zemljište. Investitori su već „osetili" da će se to desiti i kupuju poljoprivredno zemljište, mnogi sa idejom da ga kasnije skupo preprodaju.
Neuređeno tržište
Spekulacije sa poljoprivrednim zemljištem, ali i u poslovima izgradnje stanova na malim privatnim parcelama u gradu, samo su neke od posledica neuređenog tržišta nekretnina u Beogradu.
- U nekretninama u Srbiji nalazi se 60 odsto nacionalnog bogatstva i potpuno je neverovatno da ta oblast nije uređena. U Americi je 40 odsto nacionalnog bogatstva u nekreninama, a deset odsto populacije se na neki način bavi ovim poslom. Kod nas u prometu nekretninama prolaze milioni evra, više nego što je promet uvoza i izvoza, a ne postoji ni nacrt zakona o nekretninama - kaže za „Blic" Marija Pavlović, potpredsednica nedavno osnovanog prvog strukovnog Udruženja posrednika u prometu nekretninama.
Ona ističe da Beogradu nedostaje 100.000 novih stanova.
- Samo u Beogradu se prometom nekretnina bavi više od 5.000 raznih „agencija", od kojih je svega 2.000 registrovanih. Ne postoje nikakva pravila međusobnih odnosa između agencije i klijenta, kao ni među agencijama, a u samoj praksi postoji niz nelogičnosti, kao što je da kupac plaća sve, što nigde u svetu nema - kaže Pavlović, koja je završila škole za promet nekretninama u Holandiji i Grčkoj.
Veliko interesovanje za Sajam nekretnina
Drugi Sajam nekretnina, koji će u Hali 4 Beogradskog sajma biti održan od 6. do 8. decembra.
- U nekretnine u našoj zemlji htele bi da investiraju kompanije iz Austrije, Nemačke, Engleske, Španije, Rusije, Ruminuje, Bugarske, Mađarske, Slovenije. Svi oni hteli bi da se pridruže gradu budućnosti jugoistočne Evrope i da u njega ulažu, što je i slogan ovogodišnjeg sajma („Pridružite se budućnosti") koji će imati duplo više učesnika nego prošli - rekla je Dušica Gaković, ispred organizatora Sajma nekretnina i investicija BelRE.
