Izvor: Blic, 10.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostaje još 2.900 parking mesta
Krug „dvojke" bi za nekoliko godina mogao da ostane bez automobila po trotoarima, a pešaci da nesmetano prolaze, ukoliko Skupština Grada usvoji predlog Urbanističkog zavoda Beograda o izgradnji javnih garaža u ovom delu grada. Njihovim programom, koji je rađen na osnovu zaključka gradonačelnika Bogdanovića, obuhvaćeno je 14 novih lokacija na kojima bi bile izgrađene uglavnom podzemne garaže.
U opštini Stari grad završava oko 2,8 miliona putovanja, bilo da se radi o gradskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prevozu ili putničkim automobilima. Od toga 150.000 završava na Trgu Republike. Uz sve to, kompletni tranzitni saobraćaj prolazi kroz ovu opštinu. Po istraživanju, koje je realizovao Urbanistički zavod Beograda, Opštini Stari grad nedostaje najmanje 2.900 parking mesta, a da bi se zadovoljile potrebe i onih kojima nije neophodno da ovde borave, potrebno je obezbediti ukupno 4.700 parking mesta.
Lokacije za izgradnju novih garaža:
Bajlonijeva pijaca
garaŽa u Ulici kralja
Milana kod Narodne Skupštine
u Fruškogorskoj ulici
dve garaŽe u Ulici Mike Alasa
četiri u Strahinjića bana
dve u Ulici Tadeuša Košćuška
Čumićevo sokače
Trg Republike
dve oko Studentskog trga
- Problem parkiranja u centralnoj gradskoj zoni ne može da se reši samo izgradnjom garaža. I javni gradski prevoz mora da se podigne na daleko viši nivo, kako bi se Beograđani odvratili od automobila. Lokacije na kojima bi bile izgrađene garaže bi trebalo da zaustave prevoz građana automobilima, koji bi posle koristili javni prevoz - objašnjava Predrag Krstić, pomoćnik direktora Uprave za saobraćaj Urbanističkog zavoda Beograda.
Stari grad raspolaže sa samo dve garaže, u Pionirskom parku i na Obilićevom vencu, koje obezbeđuju „smeštaj" za 1.950 automobila. Na uličnim trotoarima postoji još 4.750 mesta za parkiranje, koje koristi čak 85 odsto građana.
- Iako je odluka o izgradnji garaže „Pionirski park" bila odličan potez, jer je skoro uvek popunjena, Beograđani nemaju naviku da se parkiraju u garažama. Obilićev venac je pravi primer, jer je često poluprazan, a automobili se parkiraju ispred garaže, na mestima koja za to nisu predviđena - kaže Krstić.
Svi novi objekti u Beogradu, bilo da se radi o stambenim zgradama ili poslovnom prostoru, moraju obezbediti parking mesta ili ispod parcele ili na njoj. Ipak, u predratnim zgradama na teritoriji ove opštine to nije moguće realizovati, bilo zbog toga što se radi o spomenicima kulture, bilo zbog problema sa infrastrukturnim postrojenjima.
- U evropskim gradovima problem parkiranja rešen je izgradnjom podzemnih garaža. Kod nas podzemlje nije dovoljno iskorišćeno. Koristi se uglavnom za podzemne prolaze i železnički saobraćaj - priča Predrag Krstić.
U opštini Stari grad, koja ima više od 50 hiljada stanovnika, registrovano je oko 24 hiljade automobila. Samo 14,8 odsto noći u garažama, a 73,8 odsto na ulici.
- Cilj ovog projekta je da se obezbedi parking za ljude koji ovde žive i za one kojima je to neophodno za poslovne sadržaje. Problem parkiranje je sada velik, a biće još veći za desetak godina. Nešto hitno mora da se uradi, jer će posle biti kasno - objašnjava Dušan Aleksić, direktor Uprave za saobraćaj Urbanističkog zavoda Beograda.
Ovaj program nalazi se na dnevnom redu predstojeće sednice Skupštine grada.
Parking za fizička lica
Fizička lica će u javnim garažama celodnevnu mesečnu pretplatu platiti između 1.500 i 2.600 dinara, u zavisnosti od garaže. Na trotoarima cena parkiranja iznosi 20, 25 i 30 dinara po satu u zavisnosti od zone.
Za stanare i invalide
Stanari koji žive u krugu „dvojke" mesečnu pretplatu mogu dobiti za 360 dinara, uz priloženu ličnu kartu i saobraćajnu dozvolu. Isto toliko parking košta i preduzeća koja ovde imaju svoja sedišta, kao i invalide, za koje je parking posebno obeležen.
