Izvor: Blic, 09.Jun.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostaje im mesto gde će trenirati
U Beogradu je registrovano 20 ronilačkih klubova, ali je samo nekoliko aktivno. Razlog su relativno skupa oprema i nedostatak prostora za treninge.
Ronilački klub „Sebastijan" godišnje obuči više od 50 početnika što govori da interesovanje za ovaj sport nije malo. Predrag Radifković, instruktor u ovom klubu kaže da ronjenje, kao i svaki drugi sport, može predstavljati i vid zabave i rekreacije.
- Prvo je neophodno proći obuka kako bi se izbegla svaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vrsta rizika. Ne može se tek tako zaroniti. Kurs za početnike traje tri nedelje i obuhvata 12 teorijskih i šest do osam časova prakse u bazenu. Tek nakon toga prelazi se na prvo zaronjavanje u vodu na otvorenom - priča Radifković.
Međutim, upravo mesto za treninge je naveći problem onima koji se bave ronjenjem.
- Najveći problem nam predstavlja nedostatak adekvatnih bazena. U gradu nam jedino odgovara bazen na Banjici, tako da zbog toga treniramo i u Pančevu. U Beogradu se na otvorenom može roniti jedino na Adi Ciganliji i to u blizini Makiške strane. Međutim, ni ona ne pruža idealne uslove za ronioce - kaže Radifković.
Najosnovnija oprema košta oko 2.000 evra, a veoma je bitno da voda u kojoj se roni bude bistra.
- Poslednjih godina proširili smo sezonu za putovanja tako da u periodu između aprila i novembra organizujemo ronjenje u Egiptu koji ima minimum 1.000 ronilačkih centara. Leti odlazimo u Hrvatsku gde znamo i po nedelju dana da provedemo na brodu - ističe Radifković.
Za državu koja nema more i koja ima svega desetak ronilačkih centara beležimo veoma dobre rezultate u ronjenju. Čak i u staroj Jugoslaviji Beograd je predstavljao okosnicu ronilačkog sporta.
- Iako kaskamo pre svega zbog materijalne izolacije u Ronilačkom savezu ima energije, prepoznaje se potreba da budemo deo ronilačkog sveta. Kad bi imali 10 odsto bolje uslove bili bi u vrhu Evrope što se tiče edukativnog dela. Na primer, naša muška i ženska reprezentacija u podvodnom hokeju redovno osvaja medalje na velikim takmičenjima – objašnjava Radifković.
Iako ga mnogi smatraju ekstremno rizičnim sportom brojke govore da organizovano ronjenje kod nas nije opasno.
- Svetska statistika kaže da ronjenje nije ni među 30 najrizičnijih sportova. Za 26 godina 5.000 puta sam ronio, a prisustvovao na još oko 100.000 i samo jednom je kolega morao da ode do lekara što se kasnije završilo bez posledica. To govori da imamo dobru organizaciju i edukaciju na dovoljno bezbednom nivou - kaže Radifković.
