Izvor: Blic, 21.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne znaju za radno vreme
Lepo je imati troje dece, ali naporno, kažu tri Beograđanke koje, premda u svemu različite, o svojim životima misle isto. Čak i kad ravnopravno podele obaveze sa partnerom, zaposlene ili domaćice, one su „glagol od glagola raditi", kako su ih i opisala deca u „Olovci koja piše srecem".
Ćerke stomatološke sestre, Anđelke Stanojević (47), Milica (18), Milena (12) i Bojana (10) su već porasle. Umeju same da se prošetaju, zabave, obuku i okupaju pa mama može >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ponekad da odmori. Ali dok su bile male...Milena je bila strašno nemirna. Na svaki prozor se popela, provlačila glavu kroz šipke na terasi, pela se na vrh uličnog svetla, kačila naglavačke o gelender... Cela zgrada se plašila da joj se nešto ne desi.
- Dok sam pokušavala da stignem sve da uradim bilo je naporno. Onda sam prestala da budem pedantna. Devojčice imaju prednost, a sve ostalo kad stignem - seća se Anđelka.
Mama ne sme da bude bolesna
Ipak, i sa novim pravilima je nekad bilo teško postići sve. Tako je Milica imala samo osam godina kad je naučila da sama stigne iz škole u novobeogradskom bloku 61 do kuće na Bežanijskoj kosi.
- Bojana se tek rodila, a Milena je bila mnogo mala. Sa njih dve nisam mogla da idem po Milicu u školu, a bilo je takvo vreme da je suprug često radio po ceo dan. Gledala sam na sat i čekala - priča Anđelka.
Anđelka kaže da joj je najveće zadovoljstvo to što su njena deca sve ukrašavala cvetićima.
- Crkla sam od jutros i gde me snađe ovaj koksaki. Znam da moram da se odmaram, ali to sa njih troje ne mogu - počinje Marijana Borković (29) u Surčinu priču dok petomesečni Nikola spava kod tate u rukama, Marija (3) gleda crtaće, a Luka (5) još nije stigao iz obdaništa.
Marijana, zaposlena u „Maksiju", još je na bolovanju pa se od svojih anđela retko odvaja. Zajedno završavaju kućne poslove, idu u nabavku, kod lekara ... Čak i spavaju svi u istom krevetu. Sa tri deteta u kući, obaveza ima toliko da nekad ne stigne da se istušira, ali kako kaže, tek kad se treći put porodila, osetila se ispunjenom.
- Srećom, tek za dve godine počinjem da radim - priča Marijana.
Luka će do tada da krene u školu, a dvoje mlađih u obdanište. Pošto radi skoro svakog vikenda, ima vremena da nađe neko rešenje i za to jer bake, iako voljne da pomognu, ne mogu da izađu na kraj sa tri živahna mališana.
Srećan život i na minimalcu
- Svo svoje vreme posvećujem deci i ceo dan nešto radim. Dešava se da zaboravim da jedem, ali volim kada nam je lepa kuća - priča Farija Ibraimi (33), majka tri dečaka Ferdijana (16), Lazara (7) i Nikole (2).
Od kada su devojčicu iz ulice, zbog mobilnog telefona, povredili nožem, Farija svoje male dečake ne ispušta iz vidnog polja. Iako je završila samo šest razreda osnovne škole, čak je i rešavanje domaćih zadataka njena obaveza.
- Ništa mi nije teško jer su njih trojica moje najveće zadovoljstvo i uživam da ih vidim nasmejane. Volela bih da mogu da nađem neki posao, da olakšam mužu i da njima dam više - kaže Farija.
Njih petoro žive sa 21.000 dinara. Ferdijan zbog toga svakog dana iz Zemun polja ide u školu u Rakovicu jer su mislili da će u njoj knjige da budu besplatne, ali su se prevarili.
Moralna podrška
Javno priznanje „Povelja majci" opština Zemun će danas u 17 sati kod restorana „Venecija" dodeliti svim Beograđankama koje imaju troje i više dece. Ovim priznanjem opština Zemun želi da pruži moralnu podršku Beograđankama da istraju u svom najplemenitijem zadatku - „podizanju" deteta.
