Izvor: Blic, 09.Jun.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne forsirati dete
Ubrzani tempo života, konstantna jurnjava, preterana očekivanja, brojne svakodnevne obaveze bez spontane igre negativno utiču na decu vrtićkog uzrasta i mogu prouzrokovati stres kod njih. Stručnjaci savetuju mame i tate da mališane ne forsiraju, da ih puste da se spontano igraju iako igra možda nema edukativni karakter i da svakog dana razgovaraju sa svojom decom.
Dete se bezvoljno „razvlači" po kući ili nervozno šeta, razdražljivo je, boli ga glava, a počelo je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i da muca. Noću dugo ne može da zaspi, prevrće se po krevetu ili ima noćne more...samo su neki od znakova da je mališan najverovatnije pod stresom.
- Deca danas vrlo rano kreću na engleski, balet ili sport. Već u vrtićkom uzrastu imaju previše obaveza što kasnije često dovodi do „prezasićenja", do toga da dete u petom razredu izgubi motivaciju, jer je preforsirano od malih nogu. U međuvremenu je pod teretom mnogobrojnih obaveza. Čak mu je i igra pod kontrolom i uvek mora tačno određena igračka, ”jer je ona dobra za njegov razvoj”. Takođe, mališan jasno oseća napetost i nervozu roditelja, koje se onda i kod njega razvijaju - nabraja uzroke dečjeg stresa psiholog Predškolske ustanove ”Čukarica” Katarina Đurić, autor programa ”Zaštitimo decu od besa i stresa”, koji se već primenjuje u obdaništima na ovoj opštini.
Đurićeva dodaje da svakodnevno detetovo susretanje u komunikaciji i medijima sa pojmovima kao što su kriza, bolest, ekološka katastrofa, nasilje dodatno pojačavaju napetost. Naime, mališan ih ne razume, ali oseća njihov negativan naboj.
- Najbitnije je prepoznati simptome stresa kod deteta, a potom aktivno pristupiti problemu. Da dete ne bi „pregorelo", ne smemo ga forsirati. Ako ga recimo vodimo na sport, ne treba zahtevati rezultate. Aktivnost treba prvenstveno da mu prija, da ga opušta, a ne da bude obaveza i opterećenje. Ne treba mu nametati igre koje su obrazovnog karaktera.Treba ga pustiti se samo organizuje i nešto pravi, jer tako razvija sposobnosti i socijalne veštine - savetuje Đurićeva i ističe da je pola sata razgovora sa svojim detetom nešto najbolje što roditelj može uraditi za njega. Decu treba ohrabrivati da pričaju, da postavljaju pitanja, da iznose osećanja. Takođe, postoje stresne situacije, poput selidbe, razvoda, bolničkog lečenja, odsustva,.. koje roditelji mogu predvideti i na vreme pripremiti dete. Treba mu objasnite da se stres svima događa i da je prirodno ponekad se osećati tužno, ljuto, usamljeno, uplašeno ili nervozno.
- Meke igračke takođe mogu biti korisne. Davanjem aktivne uloge detetu prema igrački, koju treba da oblači, teši, čuva, hrani,.. može mu pomoći da lakše prebrodi stres. Isti efekat se postiže sa kućnim ljubimcima - preporučuje psiholog Katarina Đurić.
Kako savladati dečiji stres
ne forsirajte dete!
ohrabrite dete da pita i probajte da prepoznate
suštinu pitanja
razgovarajte o onome što je videlo ili doživelo, šta oseća
pomozite mu da razlikuje dobro i loše, da poveže radnju i posledicu
ograničite gledanje televizije i igranja kompjuterskih igrica
Znaci da je dete pod stresom
poremećaj spavanja i ishrane
noćne more
nagle promene raspoloženja, razdražljivost
promene u ponašanju (iznenadna nespretnost)
izlivi besa ili agresivnosti
povraćanje, glavobolje, umokravanje,..
mucanje
