Izvor: Blic, 06.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naslednici u trci sa aukcijom
Mladen Komadinić i njegova sestra Asja Radojlović svakodnevno prolaze pored zgrade Robnih kuća „Beograd" u Knez Mihailovoj 5 koja je nekad bila njihova. Velelepna zgrada bi prema Nacrtu zakona o restituciji trebalo da im bude vraćena, ali biće preduhitreni jer je prodaja zgrade zakazana za oktobar, u paketu sa celom imovinom Robnih kuća „Beograd".
Nacionalizovane zgrade
Zemljište i objekat u Vlajkovićevoj 11 potražuju porodice Čanić >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Radojlović.
- U Knez Mihailovoj ulici, su kuća predratnog izdavača i knjižara Gece Kona, u čijem prizemlju je sad Prosvetina knjižara, a naslednici su u inostranstvu.
- Zgrada u kojoj se nalazi kafana „Ruski car" pripada porodici Antonijević, a imovinu potražuje Zoran Antonijević.
- Porodica Simić bila je vlasnik kafane „Albanija" na mestu gde je danas palata „Albanija", koju potražuje Trgovački fond.
- Palata Devanha sa zemljištem u Kralja Milana 21 pripadala je porodici Nikole Uzunovića.
- Hoteli „Mažestik" i „Park" prodati su uprkos zahtevima naslednika da im se vrati vlasništvo.
Objekat na uglu Knez Mihailove ulice i Obilićevog venca sazidala su braća Radojlović. Na svojoj zemlji površine devet ari, Milorad i Đorđe podigli su kuću od pet hiljada kvadrata gde je otvorena prva moderna, evropska robna kuća na Balkanu. U momentu nacionalizacije ovo je bila jedna od najvrednijih zgrada u Beogradu.
- Naše imanje je staro 150 godina, a kapital je stvaran skoro sto godina - priča Mladen Komadinić.
Objekat i zemljište su nacionalizovani 1959. godine, i naslednici pedeset godina čekaju da im imovina bude vraćena.
- Država sad brzopleto pokušava to da proda. Mi smo prijavili Republičkoj direkciji za imovinu ono što je našim precima oduzeto. Nećemo se nikad pomiriti sa prodajom makar nas čekale godine i godine beskompromisne borbe - ogorčen je Komadinić i dodaje da se neće zadovoljiti nikakvom novčanom nadoknadom jer je objekat po obliku i nameni identičan kao u vreme nacionalizacije.
Veza ministra policije
Ljubomir Stefanović, advokat iz Beograda, kupio je zgradu na uglu Rige od Fere i Strahinjića bana, koja je zidana 1928. godine i rentirao je. Za vreme bombardovanja, 1941. i 1944. godine, pola zgrade je srušeno. Stefanović je renovirao i tako uređenu su mu je 1952. godine oduzeli komunisti. Od 12 stanova u zgradi i tri stana u dvorištu, ostavili su mu svega pola stana, a čak i to bez stanarskog prava. 1993. godine i ta polovina je eksproprisana zbog opšteg interesa, zidanja Policijske akademije. Zatim je tu stambena zadruga „Elmostan" iz Jagodine, odakle je bio i tadašnji ministar policije Radmilo Bogdanović, podigla velelepno zdanje.
- Obveznice u iznosu od 947 dolara koliko je zgrada procenjena, što je smešna cifra jer je to bilo deset odsto vrednosti jedne godišnje kirije, nikad nam nisu isplaćene. Tražimo da nam se zemljište vrati naturalno, a da se na slobodnoj državnoj zemlji istog kvaliteta izgrade srušeni i oduzeti stanovi - priča advokat Branislav Trajković, unuk Ljubomira Stefanovića.
Zgrada na Topličinom vencu 17, kao i zgrada u Kosmajskoj 46 i plac između njih, pripadala je porodici Dimić. Oduzeta im je 1946. godine. Danas, zgrada u Kosmajskoj je ista kakva je bila kad je nacionalizovana, a na zgradi u Topličinom vencu dodata su dva sprata.
- Zahtevaćemo da nam se vrati zemljište koje je pripadalo našoj porodici, kao i stanovi koji nisu bili kupljeni za vreme Tita i Miloševića. Takođe, ne vidim nikakve smetnje da nam poslovni prostor u ovim zgradama bude kompletno vraćen - smatra naslednik Đorđe Ilić Dimić.
Interes države
Devedeset odsto imovine u Beogradu koja je oduzeta vlasnicima prilikom nacionalizacije nalazi se u gotovo istom stanju kao u momentu oduzimanja i može biti vraćena bez ikakvih problema, kažu u Mreži za restituciju. Nacrt zakona o restituciji predviđa dominantan povraćaj objekata u naturi, oko 95 odsto, sa izuzetkom javne svojine: puteva, ulica, parkova. Ne postoje precizni podaci koliko je zgrada u Beogradu oduzeto vlasnicima i koliko njih je zatražilo da im se imovina vrati. Naslednici ovih zdanja su do juna prošle godine imali pravo da podnesu zahteve za povraćaj zemljišta i nepokretnosti Republičkoj direkciji za imovinu.
Po rečima Mileta Antića, koordinatora Mreže, država ne bi bila oštećena Restitucijom. U centru, zakup poslovnog prostora se plaća sada u proseku 3,3 evra po kvadratu, što je mizerno u odnosu na tržišne cene. Kad bi imovina bila vraćena vlasnicima, samo porez koji bi oni plaćali državi bio bi deset puta veći od zakupa. Standard stanovništva u svim državama koje su vratile imovinu naslednicima je znatno porastao.
