Izvor: Politika, 07.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Narodnjaci” i „zabavnjaci”
Dragi, gospodine Nušiću,
Pišem Vam jer pretpostavljam da je ovo što se u Beogradu čini, iliti, ne čini – Vaših ruku delo?! Mislim na političke prilike, naravno. Ili mi to proživljavamo neku od Vaših neobjavljenih humoreski, ili su se umne političke glave svojem poslu učile iz vaših knjiga?! Šta god da je od ta dva – ne valja!
Naime, znate već da smo pre nekog vremena glasali za gradonačelnika?! Ne direktno, već posredno – za nosioce lista, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako to vole da kažu.
Njih šestoro svašta nam je obećavalo, kao na seoskom vašaru, a mi smo, po nahođenju, zakruživali onog za kojeg smo mislili da najmanje lažucka...
Dobro, sve je to nekako prošlo, valjalo se krenuti dalje, ali... Opet se ispostavilo da to što smo mi glasali i nije od naročite važnosti. Žali Bože onoliko utrošenog papira, a ovog su puta „listići” za gradske odbornike bili – ko čaršafi.
Problem je, zapravo, u tome što je Skupština grada, kao arhitektonska celina, ograničena „skromnim” kapacitetom, dok su oni koje smo, ne žaleći olovke, zaokruživali, ispostavilo se – neograničeni u neskromnim ambicijama... Svi do jednog!
Igrajući se svojih igara, podelili su se u dve vesele družinice: „narodnjaci” i „zabavnjaci”, pa sad vitlaju oko Starog dvora, zaneti pevljivom razbrajalicom: „imamo većinu, imamo većinu majke miiii”!
Zapravo, to više čine „narodnjaci”, začikavajući „VD čiku” koji s vremena na vreme izađe na Skupštinski prozor i ljutito vikne: „E, baš nemate, i prestanite s galamom da vam ne bih ja sišao dole...”!
Besni što „VD čika” neće da ih pusti u zgradu pre 14. jula, da umorni od igre popiju malo vode, „narodnjaci” sada u parkiću organizuju svojevrsne performanse, u znak protesta.
Verujte, umalo mi srce nije stalo kada je pre nekoliko dana, iz žbunja, pred mene iskočio zadihani „narodnjak” vičući: „Čiko, čiko, je l’ vi verujete da mi imamo većinu?! Hoćete da kažete „VD čiki” da nas sada pusti u zgradu, kiša će...”!
Ni „zabavnjaci” nisu ništa bolji. Oni pa stoje po strani dureći se na sve i svakog. Ni njima ništa nije potaman...
Doduše, „VD čika” na njih ne viče, ali mu oni i ne dolaze pod prozore da galame.
Lepo su mu rekli da im više neće biti drugar ako pusti „narodnjake” da uđu u gradsku kućicu. Rekli su mu i da njihova većina, zapravo nije neka naročita većina i da treba da sačeka još malo, jer će i oni uskoro da sačine najvećinskiju od svih dosad viđenih većina!
Imaju, navodno, neke naročite slatkiše kojima će privoleti nekoliko dečaka iz „narodnjačke” grupice da pređu u njihovu družinu?!
Trenutno nam i jedni i drugi mašu nekakvim slikovnicama u kojima kanda piše da „VD čika” nije, odnosno, jeste u pravu i da nam nema života ukoliko oni ne dođu umesto ovih, iliti, ovi odu zbog onih, oni ostanu s ovima, dok oni ujedno neće s ovima ali hoće sa svim drugima koji nisu ni ovi ni oni?..
U toj jednačini, mi, građani Beograda, jednima i drugima smo ona „nepoznata”, kojom ne bi da se naročito bave, osim u vreme predizbornih bajki.
Mi smo, dragi gospodine Nušiću, najvećinskija manjina, preko čijih leđa se slatko igraju svojih igara i razbrajalica...
Eh, da ste ih samo slušali u kampanjama kako zidaju mostove kao da su od „lego” kockica, dižu solitere od papira, provode kanalizaciju dokle oko stiže, udomljuju bezdomne, teše neutešne... Svi, do jednog!
I šta sada?! Ništa! Još živimo u VD gradu, začaranoj šumi, iliti Ozu, kako Vam drago, poštovani Branislave. A život?.. Teče, odoše dani, nepovratno...
S toga, ako zaista imate nekakvog udela u ovoj priči, gumicu u ruke, molimo Vas! Poradite malo na uvodu, razradi, kraju, svega Vam!
Ako li, pak, nemate baš nikakve veze, priupitajte Steriju, Sremca, Duška Radovića...
Možda se njima omaklo?..
Mihailo Medenica
[objavljeno: 08/06/2008]
