Izvor: Politika, 31.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napušteni i opasni
Svaki deseti pas koji luta ulicama je bivši kućni ljubimac, smatraju u društvima za brigu o životinjama
Rešenje problema u vezi sa psima lutalicama kojih trenutno po beogradskim ulicama ime više od 4.500 a u Srbiji oko 50.000, zavisi od mogućih izmena postojećeg Krivičnog zakonika a umnogome i od svesti sugrađana i odgovornosti gradskih vlasti, tvrdi Elvir Burazerović, predsednik Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama „Orka”.
Mnogi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sugrađani se slažu sa ovom izjavom i smatraju da među građanima koji tvrde da zbog pasa lutalica nisu bezbedni na ulicama, ima i onih koji su krivi zbog toga što se svakodnevno u Beogradu pojavljuje sve više napuštenih pasa. Predstavnici društva za brigu o životinjama smatraju da je svaki deseti pas koji luta ulicama bivši kućni ljubimac.
Put koji vodi kučiće na ulicu obično počinje tako što ove životinje u domove dođu uglavnom u vidu poklona, načina da se ispuni hir dece i rastera samoća i dosada. Posle izvesnog vremena, oni koji nisu dva puta razmislili pre nego što su odlučili da udome psa, shvataju da kućnog ljubimca moraju hraniti, šetati i lečiti, pa odluče da ga puste na ulicu jer im je to najjednostavnije.
– Lutalice nastaju samo na dva načina: napuštanjem i razmnožavanjem. U našem narodu još nije dovoljno razvijena svest o tome da se o životinjama mora brinuti. Sve dok vlada mišljenje da nije greh to što životinje, onog trenutka kada više nisu interesantne, završavaju na ulici ili plutaju rekom, nevolje će se samo množiti. Zbog toga je veoma važno da se napuštanje životinja uvrsti u krivična dela – kaže Burazerović.
Odgovorni nisu samo sugrađani već i država, smatra naš sagovornik i dodaje da zbog toga građani imaju sva prava da u slučaju pretrpljenog napada od strane pasa lutalica, traže novčanu naknadu štete od grada.
– Strategija koju smo počeli da primenjujemo 2006. godine dala je dobre rezultate. Za godinu dana je uloženo 1.000.000 evra kako bi se rešio problem pasa lutalica. Obavljane su sterilizacija, obeležavanje i registracija pasa. Osnovani su „Info centar” za zaštitu životinja, Uprava veterine je u saradnji sa brojnim nevladinim organizacijama osmislila akciju „No kil” ali je sve stopirano i u proteklih godinu dana nema pozitivnih rezultata. „Info centar” ne radi od marta 2008. godine a sa 255 mikročipovanih životinja spali smo na jedva 150 mesečno dok je pasa sve više na ulicama – ističe Burazerović.
On je nagovestio i da „Orka” ima nameru da formira stručni tim koji će činiti ljudi kompetentni da analiziraju postojeće stanje a potom će se obratiti Britanskom kraljevskom udruženju za sprečavanje surovosti prema životinjama jer je Beograd trebalo da bude primer u Evropi kako se uspešno primenjuje strategija.
Mikročipovanje je metoda kojom bi se, u slučaju da dođe do izmena u Krivičnom zakoniku, rešio problem.
– Za sada ne postoji primer koji bi potvrdio da je neko, ko je napustio životinju i od nje stvorio lutalicu, zbog toga i odgovarao. Čipovanjem bi se tačno znalo ko je vlasnik napuštene životinje i tu je problem rešen – ističe Burazerović.
LJ. Perović
[objavljeno: 31/01/2009]
