Izvor: Blic, 24.Nov.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napravili su karikaturu od grada
Ulice zagušene automobilima i autobusima kojih svakim danom ima sve više, tržni centri i prodavci garderobe na svakom koraku nisu ni nalik Zemunu kakvog pamti veliki majstor karikature Predrag Koraskić Koraks.
U njegovim sećanjima je šetalište u Glavnoj ulici, bezbrojni brodovi i čamci na reci, posalstičarnice, bioskopi... Kako kaže, Zemun je uvek bio lep, imao je svoju dušu, ali ga lokalne vlasti već decenijama uništavaju.
Predrag Koraksić se odselio iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zemuna pre više od tri decenije i, iako mu je stari kraj i dalje u srcu, sada u njega svraća retko, na piće sa nekim starim prijateljem, po dlakave šajot tikvice i pikantne kobasice koje kupuje na pijaci kod Ljilje i Žike. Uvek britak prema političarima, kaže da ne može da podnese ono što su napravili od ovog grada u gradu. Reporterima „Blica" je zato izabrao da pokaže Zemun kakvim ga se on seća.
Kao i ostali viđeni Zemunci, Koraks je za mesto sastanka izabrao gazda Božu i njegove „Platane". Posle jutarnje kafe i obaveznog „pićenca na račun kuće", krenuli smo polako u šetnju po kraju u kojem je odrastao. Iako je, kako kaže, Zemun u srcu, više voli da se seća kakav je bio nekad, nego da misli o onome u šta se pretvorio.
- Zemun čak više nema korzo. Čuveni korzo po kojem su devojke, pošujući tadašnje rituale provoda, satima šetale gore-dole između nekadašnjih bioskopa „Central" i „Sloboda", čas na jednoj, čas na drugoj strani ulice. Momci su uglavnom stajali sa strane i bilo je, ispred hotela „Central" jedno mesto koje smo zvali „majmunsko ostrvo" - seća se kroz smeh Koraks.
Kako kaže, to „ostrvo" je nestalo kad je na sužen trotoar i napravljena još jedna traka za automobile. Pošto su se u sve bioskope, a bilo ih je sedam, „uselile krpe" sa setom se seća kako su, kao srednjošolci dan za danom, odlazili da gledaju isti film.
Šajoš tikvice kod Ljilje
Prolazak pored Stare kapetanije, vraća Koraksa u vreme kad je, 70-tih godina prošlog veka, Zemun imao 17.000 registrovanih čamaca i kad se na drugu stranu reke vozila dva broda, „Split" i „Niš" koji je potpnuo u jednoj letnjoj oluji 1952. godine. Jedan učenik Zemunske gimnazije koji je spasao profesorku zbog koje je ponavljao razred je tako ušao u zemunsku mitologiju.
- Most je tih dana bio zatvoren čak i za pešake tako da je jedini put od Beograda do Zemuna bio preko reke. Bežeći od oluje, svi nagrnuli na „Niš", a kapetan ih je primio. Sudeći po prodatim kartama, na brodu predvđenom za 60 ljudi se tad našlo više od 120. „Niš" je isplovio pre nevremena, ali nije uspeo da pređe na drugu stranu. U rukavcu između zemunske obale i Ratnog ostrva se je potonuo i nikad nije utvrđeno koliko se ljudi tad udavilo – priča Koraks, sećajući se kako je mnogo godina kasnije, u drugoj oluji, na isti način i ispod njega nestao čamac.
Najbolje kobasice u Zemunu kod Žike
Crni oblaci, uzburkani Dunav, grad i para od koje nisu mogli da dišu su bili sa gornje strane hotela Jugosalvija, dok je sa donje, kako kaže, kao da je neko nožem isekao nevreme, sijalo sunce.
U krugu između Zemunske gimnazije i bolnice, domaćin „Blica" zastaje prvo kod nekadašnje „domobranske kasarne", a onda redom ispred zidića nekadašnjeg kontumaca – karantina u kojem je „Vuk Karadžić morao da čuči po dva, tri meseca kad iz Beograda ide u Beč", kuća, dvorišta.... Na svakom koraku pokazuje neki detalj zbog kojeg je voli ovaj kraj i priča neku anegdotu. Pokazuje prozore pored kojih je čučao čekajući da se vojnici zasite i prepuste mu kazan, ostatak zidića karantina koji je ukinut u drugoj polovini 19. veka, ledinu, pretvorenu u parking, na kojoj su „pikali" fudbal... Priča i o neolitskoj keramici koja još uvek može da se izvuče iz zidića na Gardošu, ali i o najdrastičnijoj promeni koja je zadesila ovaj kraj - 7.000 kioska,zbog kojih je Zemun često bio i na njegovim karikaturama.
Burna istorija
Zemunci insitiraju da se istorija, duga hiljadama godina, poštuje i samo zbog toga ne žele da se utope u Beograd. Ipak, to ne znači da žele da se odvoje od njega – kaže Koraks.
Današnje ime Zemuna vezuje se za dolazak prvih slovenskih plemena, oko 6. veka, kada se zvao Zemlin, ali je tad ovaj deo sremske ravnice odavno već bio naseljen. Prvi tragovi vode u mlađe kameno doba. U vreme Kelta i Rimljana se zvao Taurunum, a podelom Rimskog carstva pripao je Vizantiji. Opsedali su ga, i njime vladali, Huni, razna germanska plemena, Sloveni i Avari, a krajem 11. veka, prolazili su Krstaši. Porazom Vizantije Zemun je potpao prvo pod vlast Ugarske, pa Turske da bi 1717. godine ušao u sastav Austrije. Primirjem potpisanim 1717. godine, pretvoren je prvo u pogranični grad, a nešto kasnije i slobodnu vojnu opštinu s uređenom upravom, odnosno Magistratom. U 19. veku je dobio železnicu i prve arteske bunare. Izgradnjom mosta na Savi 1934. godine, Zemun je i administrativno pripojen Beogradu, a status gradske opštine je dobio 1945. godine.
Zemun u brojkama
Površina, hektara 15.026
Broj stanovnka 152.950
Broj naselja 9
Kilometara puteva 103
Samostalne radnje 5.630
Pod šumom, ha 2.800
Hotela 6
Broj zaposlenih 55 445
Osnovnih škola 24
Učenika 15.798
Srednjih škola 8
Učenika 8 681
Košarkaških klubova 7
Fudbalskih klubova 9
