Izvor: Blic, 22.Jan.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najviše oštećeni oni koji sve plate
Instalacije zgrade već nekoliko puta gorele
Prema nekim procenama na području Beograda ima najmanje dvadeset hiljada nelegalnih priključaka na električnu mrežu, koji svakodnevno ugrožavaju legalne potrošače struje u neposrednoj blizini tih objekata, ali i sve druge, jer svu tu strruju neko mora da plati.
Stanari zgrade u Ulici 114. nova 9a u naselju Višnjička banja, od kad su se uselili, već skoro četiri godine, koriste tzv. "građevinsku struju”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pre nekoliko dana zbog preopterećenja mreže izgoreo je kabl na banderi, pa su bez struje ostale i okolne kuće. Komšije su nezadovoljne i besne, jer im stanari ove zgrade ugrožavaju stabilno snabdevanje električnom energijom.
- Zgrada ima i svoj trafo i sve će biti u redu kad nas priključe na mrežu. Ovde smo već nekoliko godina, a za to vreme instalacije su nekoliko puta gorele zbog preopterećenja. Problem pravimo i komšijama, jer oni ostaju u mraku i bez grejanja, zbog nas - kaže Marko Luković, jedan od stanara.
Stanari tvrde da je investitor predao potrebnu dokumentaciju i kažu, da ne znaju zbog čega zgrada još nije prošla tehnički prijem.
- Pre tri godine smo predali potrebnu dokumentaciju i tek sada smo dobili potrebne dozvole. Očekujemo da će nas za deset dana priključiti na mrežu - kaže Živko Bogdanović, investitor.
Slučaj stanara iz Višnjičke banje nije jedini, pre samo mesec dana, u istoj situaciji bili su i stanari zgrade u Ulici Zdravka Čelara 12.
- Zgrade ili kuće „divlje" priključene na elektromrežu, najčešće su sagrađene bez odobrenja za gradnju i uglavnom se nalaze u rubnim područjima grada za koja nisu doneti urbanistički planovi. Događa se i da investitor sagradi veći objekat od predviđenog, pa zbog toga ne može da dobije potrebne dozvole – objašnjava Nebojša Radovanović, direktor Direkcije „Elektrodistribucije Beograd".
On tvrdi, da ukoliko graditelji imaju kompletnu dokumentaciju postupak priključenja na mrežu neće dugo trajati, a moguće je i da se priključe privremeno ako su se prijavili za legalizaciju.
Posledice „divljih" priključaka najviše osećaju legalni potrošači, jer zbog preopterećenja mreže dolazi do pada napona i pregorevanja osigurača. Sprečiti građane da se bespravno vezuju za elektrodistributivni sistem i besplatno koriste usluge EDB. nije moguće.
- One koje otkrijemo, odmah isključimo, spor se dalje rešava na sudu jer je u pitanju krivično delo, a proces može da traje godinama. Međutim, to ih ne sprečava da ponovo kradu struju – objašnjava Radovanović.
Teret nelegalnih potrošača snosi i sama "Elektrodistribucija”. Tokom 11 meseci prošle godine otkriveno je da 918 potrošača kradu struju i tako potkradaju i EDB i i svoje sugrađane. Procenjuje se da su potrošili električnu energiju u vrednosti 38 miliona dinara. Međutim, za nelegalna priključenja na mrežu građani često optužuju i radnike "Elektrodistribucije”.
- Struja je opasna i priključenje mora da obavi neko ko je obučen, to može biti radnik bilo kog elektromontažnog preduzeća ali i EDB – a. To je krivično delo i posao za policiju, ako utvrdimo da je neko od radnika u tome učestvovao. Dok se ne dokaže da je neko u tome učestvovao, ne možemo ništa – kaže Radovanović.
„Divljih" potrošača ima po celom gradu, ali najviše ih je u rubnim područjima, kao što su Altina, Ledine, Batajnica, Miljakovačka šuma, Mali Mokri Lug.
Prestonica ponovo osvetljena
Delovi grada u kojima je ulična rasveta isključena odmah posle Nove godine, večeras, ili najdalje sutra, će ponovo biti osvetljeni noću. U "Elektrodistribuciji Beograd” kažu da su ove restrikcije posedica energetske krize i da ih neće biti kad stigne gas iz Rusije.
Bez uličnih svetiljki su od Nove godine bili novobeogradski blokovi uz Savu, delovi Rakovice, Voždovca i Vidikovca kao i neke ulice u centru grada.
- Gas je krenuo iz Rusije juče ujutro i sve ulice će ponovo biti osvetljene za najviše dva dana. Ulična rasveta je od Nove godine u takozvanom polunoćnom režimu prema kojem je u nekim ulicama noćno osvetljenje sasvim ugašeno, a u drugim se palilo kasnije, a gasilo ranije nego što je to uobičajeno – objašnjava Sandra Alagić zadužena u "Elektrodistribuciji Beograd” za odnose sa javnošću.
U preduzeću "Javno osvetljenje”, međutim, kažu da su ulična svetla ugašena zbog problema sa sistemom koji ih automastki pali i gasi svetla. Kako kažu, zato zaposleni u ovom preduzeću "često idu na ispomoć i ručno uključuju ili isključuju svetlo kad sistem zakaže”. Pošto je isti sistem zadužen i pokretanje pumpi za daljinsko grejanje, u nekim zgradama, u delovima grada koji nemaju ulično svetlo, radijatori povremeno ostanu vreli celu noć i kad za to nema potrebe. Iako za taj problem znaju i u JKP "Beogradske elektrane” u EDB-u i dalje uveravaju da radi kako treba i da na njemu nije uzrok restrikcija u pojedinim delovima grada.
S.T.
Za priključak na „crno" i više od 1.000 evra
Prema rečima Nebojše Radovanovića, ukoliko je izgradnja objekta predviđena urbanističkim planom, urađen idejni projekat i investitor ima odobrenje za izgradnju ne postoji prepreka da zgrada dobije tehničke uslove i odobrenje za priključak na elektromrežu. Za normalan kućni priključak participacija je 40 hiljada dinara (bez PDV – a). Ona podrazumeva troškove priključenja potrošača na visoki napon (izgradnju trafostanica, dalekovoda") Građani još treba da plate i sami troškove priključenja, koji se računaju u zavisnosti od pojedinačnog objekta. Domaćinstva koja nemaju zakonske mogućnosti da uvedu struju, za priključak izdvajaju i više od 1.000 evra.
Posebne kartice za kradljivce
Neke evropske zemlje problem kradljivaca struje rešile su tako što svim građanima „uhvaćenim” u krađi struje, ukidaju status redovnog potrošača. Nakon toga, električnu energiju mogu da koriste samo onoliko koliko unapred plate posebnim karticama. U mnogim zemljama za krivično delo krađe struje predviđena je i zatvorska kazna.
