Izvor: Politika, 19.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najtraženiji sedativi i lekovi za srce
Preko RZZO naplaćeno čak pedeset miliona recepata, a pacijentima je izdato 70 miliona kutija medikamenata
Najnoviji podaci Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje pokazuju da naši građani najviše koriste lekove za kardiovaskularne bolesti, ali i da su u domovima stanovnika Srbije i dalje prisutne velike količine medikamenata za smirenje.
Lekari kažu da ih pacijenti obično mole da im propišu ove tabletice da im se nađu, za ne daj bože, u kući, a često negiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ih uopšte piju.
Istraživanje pokazuje da je u toku prošle godine preko RZZO naplaćeno čak pedeset miliona recepata, kao i da je pacijentima izdato 70 miliona kutija lekova.
U te svrhe je iz budžeta ove kuće izdvojeno oko osamnaest milijardi dinara.
Prema rečima Vladana Ignjatovića, načelnika Službe za informisanje ove ustanove, građani su pri nabavci lekova participirali sa 2,6 milijardi dinara, dok je RZZO za medikamente izdvojio 15,5 milijardi dinara.
– Tome treba dodati i šest milijardi dinara koje je zavod "preneo" zdravstvenim ustanovama, kao novac za najskuplje citostatike. Najpropisivaniji su lekovi za lečenje kardiovaskularnih bolesti, a propisano je 28.500.000 kutija, odnosno 41 odsto od ukupnog broja lekova koji idu na recept – objasnio je Ignjatović.
Odmah iza medikamenata za srčane bolesnike, na listi najtraženijih su tablete za lečenje bolesti nervnog sistema. Lekari su u ove svrhe pacijentima propisali čak 12 miliona kutijica sa spasonosnim lekovima, a u tu grupu spadaju i anksiolitici, odnosno "bensedin", "bromazepam", "dijazepam", "sedapenz", "lorazepam", "loram", "zaksan", "ksalol". Iako su pojedini lekari nedavno govorili da lekovi za smirenje više nisu tako traženi, podaci svedoče da su oni i dalje prvi na listi najčešće korišćenih lekova sa realizovanih recepata.
– Interesantan je podatak da je ovo blagi porast potražnje za tabletama iz ove grupe lekova. Samo ovi lekovi čine 11,5 odsto od ukupnog broja izdatih lekova na recept. Dosta novca je izdvojeno i za lečenje stomačnog trakta i bolesti metabolizma, posebno za nabavku 700 hiljada kutija insulina. Više od 70 odsto pacijenata je na insulinskoj terapiji pen-špricem, a 27 odsto na lio bočici – naglasio je naš sagovornik.
U RZZO napominju da je dve milijarde dinara otišlo na nabavku antiinfektivnih lekova, šest miliona za pacijente koji boluju od oboljenja mišićno-koštanog sistema, a tri i po miliona za lečenje respiratornog sistema. Statistika govori i da je po broju kutija izdato 89 odsto lekova domaćih proizvođača i 11 odsto stranih kompanija.
– Upravo radim na jednoj analizi, sakupljam podatke o tome šta pacijenti najviše koriste od lekova, a rezultate ću poslati stručnjacima u Pariz. Mislim da građani više koriste medikamente za smirenje, nego za bolesti srca. To je logično, jer živimo pod stresom, a na uzimanje ovih lekova mislim da su ih navikli kardiolozi. Pre 10, 15 godina bilo je moderno propisivati recimo "bensedin", najčešće u kombinaciji sa antireumaticima. Takav lek remeti saznajne funkcije, javlja se demencija, pa mislim da je mnogo bolje onima koji su pod stresom davati pojedine antidepresive. Starijima od 60 godina je upotreba "bensedina" ili "lorazepama" već postala navika, a mlađi ih koriste povremeno zbog otpora prema lekovima – zaključila je dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine Doma zdravlja "Voždovac".
Danijela Davidov
[objavljeno: 19.03.2007.]
.jpg)
