Izvor: Blic, 11.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najstariji klavir ima 164 godine
U stilskom salonu „Piano centra" i drugih prostora u gradu „šepure" se vrhunski klaviri marke Blitner, Bezendorfer i Kavai, Petrof... Pravi biseri ovog instrumenta, međutim, mogu da se nađu u nekom izlogu, radionici ili, čak, podrumu.
Na lepotu zvuka „Bezendorfera" iz 1843. godine protekle decenije nisu uticale, ali za njega već dugo niko nije seo. Jedan od najstarijih klavira u gradu krasi izlog ekskluzivnog butika u gradu. Beograd čuva i dva „Stenveja" iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 19. veka: jedan u Muzeju primenjene umetnosti, a drugi u salonu jedne porodice u Beogradu. Njihova vrednost je neprocenjiva.
- Najstariji moderan klavir koji je u široj upotrebi je koncertni „Stenvej" iz 1937. godine. Nalazi se na Fakultetu muzičke umetnosti od njegovog osnivanja. Nije u najboljem stanju jer su sredstva za održavanje veoma ograničena. Studenti ipak na njemu drže javne časove, čak i koncerte - priča Mario Bjelanović, klavirštimer na FMU, na kome su instrumenti u proseku stari 70 godina.
Klavir spada u robu koja se najređe kupuje, jer savremenom čoveku uglavnom nije potreban. Na tržištu najviše ima ruskih pijanina „Čajka", „Belorus", „Ukrajina", „Čajkovski" i čeških „Petrof", ali ima i kvalitetnijih poput „Blitnera", „Bezendorfera" i „Kavaia". Cene zavise od kvaliteta i od očuvanosti, kao i od toga da li je klavir nov ili polovan. Kreću se od 650 evra za starija pijanina do 55.000 evra za vrhunske instrumente. U poslednje vreme vlada veliko interesovanje za digitalne jer su jeftini. Međutim, malo dete ne razume gomilu ponuđenih elektronskih mogućnosti.
- Digitalni klavir je samo simulator, mrtva sprava, sterilna, bez emocija. Akustični je plemenit instrument, ima komunikaciju sa umetnikom koji kompoziciji daje lični pečat - objašnjava Andreja Paunović, vlasnik „Piano centra".
Paunović dodaje da retko ko kupuje klavir kao deo nameštaja. Ljudi mu prilaze s poštovanjem ili čak strahopoštovanjem. Najčešće ga roditelji kupuju deci ali neki stariji sugrađani reše i da na taj način obraduju sebe. Poznat beogradski advokat u šezdesetim godinama nedavno je sebi kupio veliki koncertni klavir i počeo da uči da svira. Pijanino ukrašen velikom belom mašnom, čekao je suprugu Dragana Gulića, voditelja emisije „Bau Bau", kad su se vratili sa medenog meseca.
Kompletna briga oko klavira
Posao firme „Piano centar" tek počinje
prodajom novih i polovnih klavira. Oni se bave
i zamenom, komisionom prodajom, kao i
transportom, lakiranjem i štimanjem. Za klavire
kod njih kupljene besplatan je prevoz do 50 kilometara, kao i prvi servis i štimanje.
Štimanje, inače, košta 50 evra a kompletan
servis može stajati i preko 100 evra.
U zavisnosti od starosti i stanja u kom se
nalazi, na instrument daju garanciju od jedne
do deset godina.
„Pijano centar" takođe iznajmljuje klavire domaćim i stranim firmama, ambasadama, internacionalnim školama.
Prvi stigao 1821. godine
Preteča klavira bilo je čembalo, trzački žičani instrument. Prvi klavir stvorio je Bartolomeo Kristofori iz Padove oko 1720. godine u Firenci. U Srbiju je ovaj instrument stigao 1821. godine. Iz Beča ga je za svoju ćerku poručio Jevrem Obrenović, trgovac iz Šapca, rođeni brat Kneza Miloša.
Radni vek sto godina
Klavir može trajati više od sto godina ako se pravilno održava. Vazduh u prostoriji ne treba da je suv, a na to posebno treba paziti zimi kad radi centralno grejanje. Ne sme stajati blizu grejnog tela niti uz spoljni zid ili prozor. Najmanje jednom godišnje neophodno je štimovanje.
Pažljivo ih seliti
Klavir se, prilikom prenosa, obmota gurtnom ispod koje idu kaiševi, a onda ga radnici pažljivo prenesu u specijalno vozilo. Pričvrsti se zatezačem da se u toku vožnje ne bi pomerao. Dešavalo se da nosimo klavir i do 20. sprata - priča Ostoja, čija je reklama da prevozi klavire već legendarna u Beogradu.
