Izvor: Press, 11.Jul.2010, 05:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najskuplji podrum u Srbiji

Davor Lukač nije ni slutio da će mu se kupovina prvog stana pretvoriti u avanturu i to sve zbog memljive nusprostorije koja vredi 540 evra po kvadratu
Za sreću je potrebno malo - sedam dobitnih cifara za loto, dokaz da ste vanbračno dete Bila Gejtsa, ili podrum u Zemunu.
Naravno, ne mislimo na onakve u kojima su Duća, Kum i drugari „implementirali" svoj pravosudni sistem, već na sasvim običan daščani podrum, onakav u kojem prosečan >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << srpski domaćin čuva, kao nuklerani otpad, kacu s kupusom do kasnih prolećnih dana...
Ako niste znali, baš takvi podrumi se na današnjem tržištu nekretnina kotiraju bolje od onih vinskih - na Dedinju, barem ako je suditi po iskustvu Davora Lukača, vlasnika „najprestižnijeg" od svih, procenjenog od strane birokratskih vizionara Poreske uprave Zemun na 540 evra po kvadratnom metru.
- Da, toliko, cirka, i veoma sam „ponosan" zbog toga - veli, napipavajući prekidač u memljivom mraku podno četvorospratnice u Cara Dušana, ulice u kojoj Dunav često gostuje, šunjajući se pod zemljom do pomenutih podruma...
Elitni kvadrati
Elem, priča je sledeća: pre nepunih godinu dana Lukačevi su podigli kredit, pazarili stan, uredno podneli Poreskoj upravi prijavu za oslobađanje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, s obzirom da im je to prva nepokretnost koju poseduju, i u miru doma svog čekali odgovor koji je samo trebalo da potvrdi ono što su već znali...
- Da ćemo biti oslobođeni poreza za stan, verujući da se to odnosi i na famozni podrum koji je njegov pripadajući deo, ali... - stajemo kod ovog „ali" da se „razaberemo" kroz paučinu i plesan, vrednu dve prosečne plate, po kvadratu.
- Dakle, prema rešenju Poreske uprave Zemun, gorepomenuta odredba se odnosi na kupovinu prvog stana, ali ne i prvog podruma?! Razrezali su nam da kvadrat ovog mraka, buđi i vlage vredi 540 evra, pa puta četiri kvadrata, i lepo porez na sve to! Aman, pa otkad podrum, i to ovakav, ne ide u „paketu" sa stanom... - naravno, pitanje koje već izvesno vreme muči Davora nije odložilo izvršenje rešenja, već je morao da plati harač, pa tako, ratosiljan „viška" novca, komotnije tabana tražeći odgovor.

- Nije u tome čitav problem, niti kraj priče. Ma, ni blizu! Najgore od svega je što čoveka pokušavaju da naprave blesavim, tvrdeći da sve rade po slovu zakona i nekakvim propisima, a sve zakone i članove zakona na koje su se pozivali detaljno sam proučio i nigde ni reči o tome da se podrum ne tretira kao pripadajući deo stana i da ne ulazi u „masu" koja se oslobađa plaćanja poreza. Povrh svega, kada sam pitao po kojoj su to osnovi razrezali baš 540 evra po kvadratu, obavešten sam da je to učinio procenitelj, koji se nikada nije pojavio, odnosno, prošetao do mog podruma! S obzirom da petkom poreska uprava ne radi sa strankama, već njeni procenitelji izlaze na teren, evo javno ih pitam da mi kažu kojeg su to petka dolazili kod mene, i kad sam ja to potpisao da sam saglasan sa bilo čim, kao što stoji na rešenju koje sam dobio, sa sve parafom i pečatom direktora zemunske filijale - još jedno je u nizu pitanja na koje bi Lukač da u zemlji Srbiji tek tako dobije odgovor, umesto da razmišlja šta mu valja činiti sa ta četiri kvadrata katakombe, odnosno, kako da profitira od ekskluziviteta podzemne nepokretnosti?
- Evo, spreman sam da lično direktoru filijale prodam podrum po značajno nižoj ceni od one koju su razrezali, ili da im ga iznajmim, kad već vredi toliko, a ja ne znam šta ću s njim... - more, ovaj Lukačev predlog i nije toliko loš, ako se uzme u obzir da prosečni poreski činovnik nije teži od 70 kilograma, što otprilike znači da bi na četiri kvadrata mogli da sabiju pola filijale, i sve to za mnogo manje para nego što košta rentiranje, ili gradnja poslovnog objekta.

Skupa usluga
Za kraj, još jedna pikanterija, baš kao ono šlag na torti, iliti, blesavom šamar...
- Na posletku su me uputili na Ministarstvo finansija, da od njih zatražim mišljenje o čitavom slučaju. Dobro, poslušam, učinim tako i obratim se ministarstvu kad ne lezi vraže, da bih dobio njihovo mišljenje moram prethodno da uplatim 1.000 dinara?! Ej, da bi građani od svog ministarstva, koje treba da je njima na usluzi, dobili mišljenje - moraju da plate! E, vala nisam hteo! Ne dam više ni banke, ali sam se namerio da čitavu stvar isteram na čistac i vidim ko koga tu... i dokle više... - na ovo poslednje pitanje mi imamo odgovor, i bili smo spremni da ga podelimo sa njim, i to upola cene od one koje ministarstvo traži samo za mišljenje.
Nije pristao. Takvi su vam ti „tajkuni" - došao čovek do podruma koji vredi pravo malo bogatstvo u ova krizna vremena i već mu „ušla voda u uši"...
Mislim, doslovno. Sačeka li kišu, pohitaće mu Dunav u podrum, kad već neće on k Dunavu...
Možda mu zato i jeste tolika cena, malo ko može da se pohvali „kejom" u privatnom vlasništvu, a to košta...

Nastavak na Press...