Izvor: Blic, 19.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najpozitivniji deo Beograda
Od kad je 50-tih godina prošlog veka na stadionu „Tašmajdan" otvoreno prvo klizalište u gradu, nekadašnje groblje je postalo stecište mladih. Tu je proradila i prva gradska diskoteka, legendarni „Cepelin", a sa stadiona „Tašmajdan" i iz klubova koji su nikli oko njega su krenule skoro sve zvezde domaće rok scene 80-tih. Kako kaže Dejan Cukić, koji živi u ovom kraju, to je najpozitivniji deo grada.
- „Cepelin" je imao fenomenalnu foru, matine za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << klince. Tako sam i ja u njemu, još u osnovnoj školi davnih 70-tih, prvi put „overio" diskoteku. Posle toga su u njemu organizovane svirke, pa popularni „Hit nedelje"... Iako kod kuće za sve što prevazilazi menjanje sijalice zovem majstore, poslednji put kada sam bio u „Cepelinu" proveo sam pola dana farbajući radijatore. Stvarno! Trebala je to da bude jedna epizoda serije koja promoviše stare zanate, ali nikad nije emitovana. U svakom slučaju, bilo je zabavno iskustvo - priča Dejan Cukić.
U vreme kad je on „overio" svoju prvu diskoteku Tašmajdanski park je već odavno bio okružen klubovima. Na Mašinskom fakultetu je radio „Mašinac", na Pravnom „Bonafides", na Tehničkom „KST", u Petoj gimnaziji „PŽR" ... Ipak, sa Tašmajdana Dejan Cukić nas vodi u „Dadov", jedno od mesta na kojima je vežbao njegov prvi bend, „Bulevar". Sada već daleke 1958. godine, neki ondašnji klinci, Zoran Radmilović, Jovan Ristić, Momčilo Baljak i Mihajlo Tošić, uselili su se u jednu zgradu u Molerovoj 33, rešeni da se igraju pozorišta, nesvesni šta će od te igre ispasti. Krajem 60-tih „Dadov" se seli u dvorišnu kuću u Ulici Đure Salaja 6 u kojoj se i sada nalazi. Iako tokom 49 godina postojanja, ovo pozorište „bezobrazno" svesno neguje profesionalni omladinski teatar, koncerti su za „Dadov" oduvek bili poslastica. U njemu su svoje muzičke karijere počeli „Ekatarina Velika", „Partibrejkersi", „Van Gogh"...
- Ključna ulica u mom životu je Bulevar kralja Aleksandra i po njemu je moj prvi bend i dobio ime. Najlepši koncert u „Dadovu" bio je nekoliko dana posle smrti Džona Lenona. Valjda smo se svi osetili kao siročići u tom trenutku pa smo imali potrebu da ličnu tugu zbog pogibije našeg idola pretočimo u radost zbog njegove muzike. Na tom koncertu je bila jedna divna ekipa muzičara. Pokojni Prele, grupa „S vremena na vreme", Bora Čorba koji je tek izašao iz vojske... Bilo je divno – seća se Cukić.
Ali, kako kaže, ni sada nije loše. Tako, umesto u klubove koji, osim „KST"-a, više nisu „in", iz „Dadova" idemo do prostorija izdavačke kuće „Laguna" koja je nedavno objavila Cukićevu knjigu „45 obrtaja - Priče o pesmama". Zatvarajući krug oko Tašmajdana, zastajemo kod njegove „kancelarije", kafea „Atrium" na Tehnološko - metalurškom fakultetu, a šetnju sa rokerom koji na sceni ima 30 godina staža završavamo ispred „najbolje klize za sankanje" na Malom Tašu.
Ubrzanje dolazi sa godinama
Kad je Dejan Cukić pre dve decenije izdao svoj prvi solo album, nazvao ga je „Spori ritam" jer mu se tada činilo da za sve u životu ima vremena. Album koji sada završava se zove „Ubrzanje".
- Što je stariji, čovek shvata da mu ostaje sve manje vremena u životu da ostvari sve što želi. Tako sa godinama počinje da se ubrzava i prvo iz života izbaci ono što je najveće gubljenje vremena - spavanje - kaže naš „vodič".
Studio u kome snima album nalazi se na kraju Bulevara kralja Aleksandra, na samo nekoliko metara od prvih prostorija u kome je „Bulevar" imao svoje prve probe.
Kamenolom, barutana, groblje...
Na mestu Tašmajdanskog parka je nekada bio veliki kamenolom po kome je dobio ime, od turskih reči taš - kamen i majdan - mesto gde se vadi kamen. Prema jednom starom svedočenju moglo bi se reći da su sva beogradska stara zdanja ozidana tašmajdanskim kamenom. U katakombama nastalim posle vađenja kamenih blokova, dugo su bila skladišta municije i vojni magacini, a služile su i kao skloništa i zavojišta za ranjene vojnike. Podižući srpsku varoš u Savamali posle Drugog srpskog ustanka, knez Miloš Obrenović je naredio da se staro srpsko groblje sa Varoš-kapije preseli na Tašmajdan.
