Izvor: Politika, 24.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najmanje hranitelja među Beograđanima
Pedeset novih hraniteljskih porodica jedan je od pozitivnih rezultata projekta "Hraniteljstvo za decu Beograda" koji je pre godinu dana pokrenuo Gradski centar za socijalni rad. Hranitelji su trenutno najpotrebniji za oko 90 dečaka i devojčica od onih oko pet stotina koji žive u domovima bez roditeljskog staranja u prestonici.
U nacionalnoj kampanji koja je počela pre četiri godine, kako bi se povećao broj hraniteljskih porodica u Srbiji, najslabiji rezultati postignuti su baš u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Beogradu. Zato je pokrenut projekat koji ima zadatak da motiviše građane da u porodicu prime novog člana koji bi odrastanje u instituciji zamenio toplim porodičnim kutkom.
– Hraniteljstvo je preuzimanje brige o detetu koje nema roditelje, ili o detetu koje iz nekih razloga ne može da živi sa svojom porodicom. Zahvaljujući intenzivnijoj kampanji, situacija se u našem gradu poboljšala. Ljudi su shvatili značaj hraniteljstva tako da se povećao broj visokoobrazovanih i mlađih osoba koje prihvataju i do troje dece – objasnila je Tamara Borisavljević, koordinator projekta "Hraniteljstvo za decu Beograda".
Kao vid socijalne zaštite, hraniteljstvo se preporučuje kao mnogo bolje rešenje za dete od odrastanja u domu. Ljubav, osećaj sigurnosti i podrška koju mališani dobijaju u porodici od neprocenjive su vrednosti za njegov normalan razvoj – smatra Olivera Simendić, psiholog u Centru za socijalni rad Novi Beograd.
– Deca u domovima nemaju ono što im je najpotrebnije, a to je porodica. Frustracije zbog odbačenosti lakše se prevazilaze u hraniteljskim porodicama jer se dete odgaja sa ljubavlju i toplinom. Ono usvaja modele ponašanja članova porodice, uči da razvija i pokazuje emocije, rešava probleme, prihvata određene obaveze, stiče radne navike. Svesno je da nije rođeno u toj porodici, ali prihvati je kao da jeste. Vezivanje je obostrano – ističe Simendićeva.
Proces navikavanja na novu sredinu, prema njenim rečima, individualan je i neka deca se brže prilagođavaju.
– Svako dete je priča za sebe. Zato je važno upoznati hranitelje sa prošlošću novog člana porodice. Mi se trudimo da na prvom mestu zadovoljimo potrebe deteta – rekla je naša sagovornica.
Međutim, da bi se preuzela odgovornost za brigu o detetu ili deci, potencijalni hranitelj, prema rečima Svetlane Janković, socijalnog radnika u Centru za socijalni rad Novi Beograd, treba da ispuni određene uslove i prođe odgovarajuću pripremu.
– To mogu biti osobe koje su spremne da za dobrobit deteta sa njim podele sopstveni dom i porodični život. Hranitelji mogu živeti sami ili sa porodicom, mogu ali i ne moraju imati decu. Zanimanje i obrazovanje nisu uslov da porodica primi dete bez roditeljskog staranja. Posle prijavljivanja u Centru za socijalni rad u opštini u kojoj žive, procenjuju se njihovi lični i porodični kapaciteti za odgovarajuću brigu o detetu. Obuka traje dva meseca, a zatim se donosi rešenje o smeštaju. Deca u ovim porodicama mogu ostati do završetka školovanja, odnosno dok se ne osamostale – rekla je Jankovićeva i dodala da i posle 26. godine mnogi nastavljaju zajednički život, jer se toliko srode da se teško odvajaju jedni od drugih.
Naša sagovornica naglasila je da hraniteljstvo nije isto što i usvajanje. Tokom boravka u hraniteljskoj porodici dete zadržava svoj identitet i može da održava kontakt sa biološkim roditeljima ukoliko ih ima.
– Hranitelji moraju biti fleksibilni i truditi se da sve podrede detetu. Na osnovu mog tridesetogodišnjeg iskustva, to su osobe velikog srca. U većini slučajeva opreznije su i odgovornije prema deci koju prihvate nego prema deci koju rode, a neke su posle hraniteljstva te mališane usvojili – istakla je Jankovićeva.
Jedna od njih je Vesna K. iz Novog Sada. Najpre je bila hranitelj dvema devojčicama, zatim ih je posle dve godine usvojila. Ali Vesna se tu nije zaustavila. Treća devojčica iz Beograda nedavno je postala novi član njene porodice.
– Suprug i ja nismo mogli da imamo decu koju smo žarko želeli. Uzeli smo dve devojčice koje su tada imale ozbiljne zdravstvene probleme. Pobedili smo sve nedostatke i one su danas zdrava i vesela deca. Hteli smo da usvojimo troje, ali zakon ne dozvoljava. Zato smo odlučili da prihvatimo još jednu bebu na hraniteljstvo – objasnila je ponosna majka.
Vesna se u potpunosti predala podizanju dece, a najveća nagrada koju je zauzvrat dobila jeste, kako kaže, dečji osmeh i radost koja svakodnevno greje njen dom.
Daliborka Mučibabić
-----------------------------------------------------------
Novčana pomoć porodicama
Porodica koja ispunjava sve uslove da smesti dete u svoj dom dobija finansijsku pomoć od države.
– Mesečna naknada je oko 16.000 dinara. Od toga oko 7.000 hiljada dobija hranitelj koji takođe ima regulisano zdravstveno i penziono osiguranje, kao i popuste od 50 odsto na struju i komunalne usluge. Naknada za izdržavanje deteta iznosi oko 9.000 za jedno, ili 5.000 po detetu ako ih je dvoje. Gradski sekretarijat za socijalnu i dečju zaštitu obezbedio je za školarce džeparac, novac za udžbenike, ekskurzije, proslave mature, rekreativne aktivnosti – podseća Svetlana Janković i napominje da hranitelji ne mogu biti osobe koje su lišene roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti, ljudi koji su krivično kažnjavani i oni koji nisu u stanju da obezbede dovoljno sigurnu i podsticajnu sredinu za dete.
M. D.
[objavljeno: ]
