Izvor: Politika, 22.Nov.2009, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbolji provod u metropoli bez metroa
Po izboru svetskog turističkog vodiča „Lounli planet”, Beograd među prvih deset svetskih gradova za zabavu. – Da bi postao prava metropola, treba da reši mnoge infrastrukturne probleme, ali je, ipak, kulturno-zabavna prestonica regiona
Vest da se na prvom mestu prestižne godišnje liste najboljih gradova za provod, najpoznatijeg svetskog turističkog vodiča „Lounli planet”, nalazi Beograd odjeknula je kao veliko, ali, ipak, očekivano priznanje. Srpska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prestonica, međutim, nije na prvom mestu, kako su preneli pojedini mediji, već je samo uvršćena među deset metropola koje imaju najintenzivniju klupsku scenu na svetu, potvrđeno je „Politici” u londonskoj ekspozituri „Lounli planeta” čija lista zapravo ne predviđa rangiranje. Ipak, priznanje iz „belog sveta” nije mala stvar, a pokrenulo je i lavinu pitanja – da li je glavnom gradu zaista potrebna titula najboljeg mesta za provod i da li je baš to karta na koju želimo da igramo kako bismo privukli strance?
– Naša kuća objavila je knjigu „1.000 najuzbudljivijih doživljaja” gde se nalazi i spisak deset gradova sa najluđim provodom, a među njima je i Beograd. Oni, međutim, nisu poređani ni po kakvom redosledu. U knjizi smo akcenat stavili na nesvakidašnja iskustva, a Srbija je spomenuta samo na jednom mestu, premda smatramo da može dosta toga da ponudi svetskim putnicima – izjavila je za naš list Heder Karsvel iz „Lounli planeta”.
Definicija metropole, pored mesta za kvalitetan provod i zadovoljenja visokih urbanističkih kriterijuma, podrazumeva i bogatu kulturnu ponudu, kao i osećaj pripadanja gradu.
Novo priznanje Beogradu svakako je pojednostavljena slika prestonice, smatra kulturolog Jasna Janićijević, redovna profesorka Filološkog fakulteta.
– Ovaj grad je i u bivšoj SFRJ ubedljivo prednjačio po kulturnim događajima, a tu poziciju je i danas zadržao. Domaćini smo tradicionalnim kulturnim događajima poput Sajma knjiga, BEMUS-a i BITEF-a, održavaju se i veliki koncerti popularne muzike. Druga dimenzija je šarm koji je uvek krasio Beograd, a tome doprinosi mešavina ljudi koji su došli sa svih strana i tu se osećaju kao kod kuće. Nude se mnogi splavovi i klubovi gde se zabavljaju kako Beograđani, tako i njihovi gosti. To je, možda, pitanje ukusa i mere, ali činjenica je da izbora ima – objašnjava Janićijevićeva.
Ona naglašava da su ljudi onaj element koji utiče da provod bude dobar, te da je kod nas prisutan paradoks da kada smo u velikoj krizi, mi se branimo odlaskom u kafanu, pevanjem, igranjem... Taj optimizam prepoznaju i posetioci, a Beograd, kaže ona, živi zahvaljujući svom šarmu.
Zabava u kafiću ili klubu možda ispunjava stranca koji je na vikend došao u naš glavni grad, ali neki od osnovnih urbanističkih parametara koji se u svetskim metropolama podrazumevaju ovde su nepoznanica, a dilema – kad ćemo, konačno, dobiti metro – pitanje je za milion dolara.
– Beograd još nije metropola. Priznanje za provod je, svakako, dobrodošlo, ali to nije jedini aspekt koji jedan grad čini metropolom. Srpska prestonica je u predvorju metropole, a sa urbanističkog stanovišta na dobrom je putu da postane pravi velegrad. Kada se gradnja mostova i obilaznice privede kraju, stanje će se znatno promeniti.
Pod pojmom metropole ne podrazumeva se samo gradska estetika, već taj grad mora da bude komunikativan, otvoren i privlačan. Glavni grad je koncentrisan na usku centralnu zonu, dok ostatak karakteriše manje-više provincijski ambijent – ističe Đorđe Bobić, nekadašnji glavni arhitekta Beograda, dodajući da je pre dve godine postojala mogućnost za kreditiranje izgradnje lakog metroa, ali da je grad sada ionako prezadužen, pa će ta investicija najverovatnije morati da sačeka bolja vremena.
Među turističkim poslenicima vest iz „Lounli planeta” dočekana je s radošću, ali i zadrškom. Jovan Popesku, profesor na Univerzitetu „Singidunum” i koautor strategije za turistički razvoj Beograda, smatra da je nova titula dobar podstrek za razvoj, ali da postoji i druga strana medalje.
– Provod jeste veoma bitan sastojak turističkog proizvoda velikih gradova, ali ukoliko mu pristupimo kao glavnom faktoru, to kratkoročno može biti isplativo, ali na duge staze sigurno ne. Uvreženo je mišljenje da Beograd ne može da ponudi zanimljive sadržaje poput Praga ili Budimpešte, ali postojeće kulturno-istorijsko nasleđe ne treba bagatelisati. Tendencija da postanemo omiljeno mesto isključivo za provod nije na sceni jedino u prestonici, već polako postaje epitet za celu Srbiju. Beograd ima specifičan miks geografskog položaja, istorijskog nasleđa i sportskih događaja i to je adut na koji možemo da računamo pre nego na neka, uslovno rečeno, „laka uživanja”.
Ključ za rešenje ponuđen je i u strategiji za turistički razvoj, a nije izostavljen ni element provoda – kaže Popesku, napominjući da su slična iskustva imali i pojedini gradovi iz baltičkih zemalja, ali da su sada duboko nezadovoljni strukturom turista koji im dolaze, isključivo radi provoda.
Intenzivan noćni provod jedan je od zaštitnih znakova glavnog grada, ali svako ne i jedini, napominju u Turističkoj organizaciji Beograda.
– Beogradska tvrđava, Skadarlija, Ada Ciganlija, uže gradsko jezgro, dvorovi, Hram Svetog Save, Topčider, Košutnjak, Avala, Zemun i Gardoš, obale reka sastavni su deo svakog dolaska u Beograd. TOB organizuje ture razgledanja ovih lokaliteta i stranim turistima pruža sve potrebne informacije. Prema rezultatima anketa, sprovedenih među njima, kada dođu u Beograd iznenađeni su onim što vide jer su očekivali ružniju sliku. Naš posao je da na međunarodnim i drugim sajmovima turizma predstavimo smeštaj, infrastrukturu i gradske atrakcije, a turiste dalje upućujemo na agencije koje im prodaju aranžmane – zaključuje Jasna Dimitrijević, direktorka TOB-a.
Dragan Vukotić
[objavljeno: 22/11/2009]
