Izvor: Blic, 04.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbolji Beograđani u 2002.
Najbolji Beograđani u 2002.
Ivana Joksimovića kolege znaju kao Pevača. Bavio se nekada muzikom, imao i svoj orkestar, čuven u Ljigu i okolini. Sada zapeva, s vremena na vreme, samo da ga želja mine, i, za svoje društvo, iz meraka, kada za to bude zgoda i povoda.
Ivan je vozač GSP-a. Jedan od najboljih. Sada proglašen i najboljim. Jer, nikada u životu, za 25 godina, nije zakasnio na posao, nikada bio na bolovanju, sem, ima tome petnaestak leta, kad mu žena bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mnogo bolesna, on desetak dana morao da izigrava deci majku. Nikada nije imao nevolja, kvarova, sam čisti i pere svoj autobus, održava ga, mazi, ko da mu je najrođeniji. Dodelili mu njegovi Zlatnu plaketu GSP-a za pređenih milion kilometara bez otvaranja motora, a novinari petnaest beogradskih redakcija, u akciji 'Ruka ruci', izabrali ga za najvozača u 2002. godini.
Svečanost bila i prošla. U Skupštini grada. Osim Ivana, nagrađeni i Đina, Željko i Nada.
Ivana, inače, skoro svi putnici znaju, prepoznaju, pozdravljaju, pitaju za njega kada je na odmoru, posebno oni na liniji 65 i sada 108.
- Nema tu mnogo mudrovanja, poenta dobrog vozača je pre svega da voli to što radi, i da putnik ne oseti kako on vozi, kada koči, kada staje, da ne leti iz ćoška u ćošak, da se narod ne štreca. Sa putnicima moraš lepo, drugarski - kaže Ivan.
Đina Ranđić je pre neki dan imala 52. humanitarnu akciju. Đini Ranđić je tog istog dana bio rođendan, a pripala joj je i laskava titula najhumanije medicinske radnice.
A za sve je kriv njen pradeda.
Đina je sredinom osamdesetih godina osvajala za redom desetak titula najlepše devojke u Srbiji. Đina je tada upoznala i svog tadašnjeg mladića, diplomatu, i to su dva bitna detalja koja su dalje opredeljivala njen život. Jer, Đina je znala da se misice u svetu bave humanitarnim radom. Znala je i da se žene diplomata svuda u svetu bave humanitarnim radom. Uzor joj je bila Ledi Dijana, htela je i ona da se na tom planu ostvari. Još je provela deo života u inostranstvu, imala privilegiju da se poznaje i pije kafu sa Ketrin Denev, sa Karolinom od Monaka, Robertom de Nirom, Ornelom Muti, većinom slavnih imena džet seta. Kada se sve to sklopilo sa pradedom Tihomirom, predratnim predsednikom Zmijanja i poznatim dobricom koji je svim srcem pomagao sirotinji, odnosno sa njegovim genima, Đina je započela svoju misiju. Ne postoji u Srbiji dom za nezbrinutu decu, za slepe, gluvoneme, za mališane sa specijalnim potrebama, niti izbeglički kamp u koji nije ušla. Sa darovima. Đina je proglašena dečjim ambasadorom dobre volje.
- Desetak godina se intenzivno bavim humanitarnim radom, jer to doživljavam kao svoju misiju. Bila sam, na primer, u Zvečanskoj. Sve lepa i pametna deca. Samo im je uskraćena ljubav, osećaj da su nečiji sinovi i ćerke. Ja im ne mogu zameniti roditelje, ali im mogu pokazati da nisu sami, da neko brine za njih. Sa donatorima nemam problema. Od prošle godine sam ih imala blizu tri stotine. Ne odbijaju me jer znaju da to ide direktno onima kojima je potrebno i cene ono što radim. To sam ja - kaže Đina.
Željko Trbojević je odlaskom na Policijsku akademiju u Kamenicu ostvario svoj dečački san. Maštao je da svet bude bolji, da se bori protiv kriminala, da štiti nevine, nedužne. Već deset godina boljim ga i čini. Samo u prošloj godini rasvetlio je preko sto krivičnih dela, bilo da je reč o razbojništvima, krađama automobila, provalama, švercu. Kolege iz OUP-a Grocka nisu se dvoumile ko je najbolji među njima, policajac godine, rezultati su govorili sami za sebe. I izborili se sami za sebe za ovo laskavo priznanje. O zahvalnosti komšija i sugrađana, sa kojima je jednostavno prijatelj kome se u svakom trenutku mogu obratiti za bilo kakvu pomoć, izlišno je govoriti.
- Bitno je voleti to što radiš, raditi iz ljubavi, a uspeh ne može izostati. Posao policajca je za mene kao i svaki drugi, pun i lepih i ružnih trenutaka, kao što je i sam život pun i jednog i drugog. Jeste i opasan i težak, nemamo ni dovoljno opreme ni dovoljno neophodnih uslova, jedina nam je satisfakcija kada se dokaže izvršenje nekog krivičnog dela i krivac kazni, prava satisfakcija kada se uloženi trud prizna i ceni. Rajko Rosić Nada Momirović najljubaznija ličnost
Nadi Momirović je dodeljena posebna nagrada za najljubazniju javnu ličnost. Vlasnicu modne kuće 'Mona', koja svojom pojavom jednostavno zrači, za svakog ima osmeh i lepu reč, a kada god i kome god zatreba i humanitarnu ili drugu pomoć, svih proteklih godina uvažavaju kao najprofesionalniju i najljubazniju osobu, posebno u odnosu sa medijima.
- Zaista sam iznenađena i moram priznati presrećna zvog ovog priznanja, jer je, kako god to zvučalo, ono rezultat rada cele 'Monine' ekipe, od kreativnog tima do realizatora. Nagrada je proistekla iz ogromnog rada na celokupnom planu, rezultat je profesionalizma, ali i procene da je takav odnos neophodan i značajan za svaku firmu. Samo u ovoj godini imali smo preko 20 revija, što znači da sam bar dva puta mesečno morala da se obraćam medijima. Trudila sam se da to bude i profesionalno i ljudski korektno, tako da mi je najdraže od svega što su ljudi to zapazili i prepoznali - kaže Nada.
.jpg)
