Izvor: Politika, 16.Avg.2014, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na popravne ispite u poslednjoj avgustovskoj nedelji
Datum polaganja ispita iz predmeta za koje đak nije dobio prelaznu ocenu na kraju školske godine određuju škole
Osnovci i srednjoškolci, koji na kraju školske godine nisu dobili prelazne ocene iz jednog ili dva predmeta, poslednju priliku da poprave jedinice i tako izbegnu ponavljanje razreda imaće u poslednjoj nedelji avgusta. Sve škole u Srbiji imaju obavezu da organizuju i pripremnu nastavu uoči polaganja popravnog ispita.
– Učenicima koji će izaći na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << popravni ispit nastavnici bi trebalo da održe pripremne časove iz predmeta koji će polagati, ali problem je što mnogi đaci ne koriste ovu mogućnost. Moj apel učenicima i njihovim roditeljima je da odu na pripremnu nastavu kako bi nastavnike pitali sve što ne razumeju. Svaki razredni starešina bi trebalo da obavesti roditelje o održavanju ove nastave – ukazuje Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda.
Polaganje popravnog ispita u osamdesetak prestoničkih škola biće održano od 25. avgusta, a o terminu i datumu polaganja svaka škola odlučuje ponaosob.
– Ispiti iz matematike, srpskog i stranog jezika polažu se pismeno i usmeno, dok je iz drugih predmeta samo usmeno. Učenik odgovara pred tročlanom komisijom koju čine dva nastavnika iz predmeta koji đak polaže i razredni starešina. Ukoliko đak ne položi ispit može da podnese žalbu školi i ako se ona usvoji u roku od 24 sata organizuje se drugo polaganje pred tročlanom komisijom iz druge škole. Učenici se obično žale na vrućinu, tremu, otvaranje vrata, iako su žalbe često neobične, uglavnom se prihvataju – objašnjava Antić.
Preciznih podataka o broju prestoničkih učenika koji moraju na popravni nema. Prema nezvaničnim informacijama, kao i prethodnih godina, pretpostavlja se da ne bi trebalo da ih bude više od 4.000. Od oko 190.000 školaraca u glavnom gradu na popravni uglavnom izlaze učenici srednjih stručnih škola i gimnazija.
Najviše je đaka sa trogodišnjih smerova, poput građevinskih ili hemijskih. Po odeljenju u ovim školama na popravni izlazi od petoro do sedmoro đaka, dok ih je u gimnazijama dvoje ili troje.
Razlog padanja na popravni na trogodišnjim smerovima često je to što dosta učenika nije želelo da upiše taj profil i nemaju motivaciju da uče – ističe Antić.
– U gimnazije ili medicinske škole dolaze učenici sa većim brojem bodova i boljom polaznom osnovom. Ti đaci su revnosniji, pa zato u ovim školama i oni koji imaju jedinice, uz kontrolu roditelja i dopunsku nastavu, uspevaju da zarade dvojku – objašnjava Miodrag Sokić, iz Foruma beogradskih gimnazija.
U prestoničkim školama poslednjih godina sve je manje učenika na popravnim ispitima, ali među onima koji na njih iziđu prolazi 95 odsto đaka.
– Možda se to ne vidi, ali visoka prolaznost je rezultat promene načina rada u školstvu poslednjih godina. Zato uglavnom „padaju” samo oni koji ne žele čak ni za dvojku da odgovaraju – navodi Sokić.
Matematika glavni problem
Najveći broj učenika prestoničkih srednjih stručnih škola izlazi na popravni ispit iz matematike, fizike, stručnih predmeta. Znatno manje njih polaže ispit iz srpskog, stranog jezika ili biologije.
Kao i u srednjim stručnim školama na ispit iz matematike izlazi i najveći broj gimnazijalaca.
Pored matematike u gimnazijama veći broj đaka ispit u avgustu polaže i iz fizike, latinskog i srpskog jezika, biologije i hemije dok je popravljanje ocene iz informatike ili stranog jezika retkost.
D. Aleksić
objavljeno: 16.08.2014.
