Izvor: Politika, 08.Dec.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na jednoj bolničkoj postelji ležalo 27 pacijenata
U toku 2008. stacionarne zdravstvene ustanove grada raspolagale sa 10.230 ležajeva. –Broj bolničkih kreveta manji svake godine
U prestonici je za poslednjih osam godina broj bolesničkih postelja smanjen za 2.657, dok je lečenje u toku minule godine prosečno trajalo 10,3 dana za razliku od 2001. godine kada je taj broj iznosio 11,34 dana. Stacionarne zdravstvene ustanove grada raspolagale su sa 10.230 ležajeva, a broj bolesničkih dana je sveden na 2.857.099.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Umesto da raspolažu sa većim brojem postelja za pacijente, neke od tek obnovljenih bolnica i instituta iz godine u godinu smanjuju mesta za smeštaj obolelih. Primera radi, posle preuređenja Instituta za reumatologiju broj bolesničkih postelja umanjen je za oko deset odsto. To je sasvim dovoljno, tvrdi prof. dr Nemanja Damjanov, direktor instituta, jer će se ubuduće težiti ka većem broju lečenja pacijenata u ambulantama.
– Najvažnija stvar je da se radi efikasno, brzo i, ako je moguće, jevtino. U bolnicama moraju da leže najteži bolesnici, dok ostali treba da se okrenu ambulantnom lečenju. To štedi vreme i pacijentima i doktorima i sprečava intrahospitalne infekcije, a umanjuje i nepotrebno trošenje novca. U Institutu za reumatologiju broj ležajeva jeste smanjen, ali na račun najtežih bolesnika koji od sada imaju sobe sa zasebnim kupatilima – objasnio je dr Damjanov.
Najnovije analize iz oblasti bolničko-zdravstvene zaštite pokazuju da ne postoji potreba da se broj postelja poveća. S obzirom na to da je bolničko lečenje pacijenata drastično smanjeno, drAnđelija Nešković, šef odseka za bolničko-zdravstvenu zaštitu pri Gradskom zavodu za javno zdravlje,ističe da jelogično da broj ležajeva u zdravstvenim ustanovama bude smanjen.
– Ranijih godina pacijenti su smeštani u bolnice zbog raznih oboljenja, a danas se mnogi od njih leče u domovima zdravlja ili kroz program kućnog lečenja. Savremena dijagnostika i veći opseg pacijentovog znanja o bolesti razlozi su zbog kojih se broj postelja smanjuje iz godine u godinu. Na manjem broju ležajeva danas može da se leči isti broj pacijenata kao pre, recimo, deset godina. Bolesnicima time nije uskraćen kvalitet lečenja. Kraće zadržavanje u bolnici omogućava da veći broj pacijenata prođe kroz jednu postelju – ističe drAnđelija Nešković.
Prema izveštaju Službe za bolničko-stacionarno lečenje, u toku prošle godine kuće zdravlja raspolagale su sa 10.230 postelja bez dnevnih bolnica i neonatologije. Na jednoj bolesničkoj postelji ležalo je u proseku 27 pacijenata.
– Od 277.149 pacijenatakoliko ih je lečeno u gradskim bolničkim ustanovama, njih 40 odsto došlo je iz unutrašnjosti Srbije. U odnosu na 2007. godinu broj ležajeva smanjen je za 225 mesta ili 2,2 odsto – objasnila je dr Jasna Ristić, rukovodilac Centra za informatiku i biostatistiku Gradskog zavoda za javno zdravlje. Svaka zdravstvena ustanova je, dodaje dr Ristić, dužna da dostavlja zbirne i individualne izveštaje o radu. Kada je u pitanju stacionarno lečenje, ustanove su u obavezi da pošalju za svakog pacijenta izveštaj o hospitalizaciji.
Intenzitet korišćenja bolničkih postelja je, pokazuje izveštaj službe za bolničko-stacionarno lečenje, neujednačen. Veća stopa korišćenja,više od 85 odsto dana u godini, ostvarena je na onkologiji Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, na grudnoj hirurgiji Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu KCS, na odeljenjima za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju odraslih, gerijatrijskim, akušerskim odeljenjima, kao i u Urgentnom centru KCS. Manje postelja bilo je zauzeto kroz ginekološka, plastična i odeljenja rekonstruktivne hirurgije, oftalmologije i ORL.Na sto bolesničkih ležajeva dolazilo je 19 lekara i 62 medicinske sestre. U toku prošle godine jedan doktor lečioje u proseku 146 osoba.Kapacitet dnevnih bolnica iznosio je 1.012 mesta. U njima je lečeno 86.640 građana,što je za 13.921 ili 19 odsto više u odnosu na 2007. godinu.
M. Brakočević
[objavljeno: 08/12/2009]
.jpg)
