Izvor: Blic, 20.Apr.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na grobljima kradu sve, pa prodaju
Vlada jeziva tišina. Čuje se samo vetar koji bojažljivo pomera grane drveća. Noću, strah ne poznaju samo lopovi koji neretko dođu i odvale koji kilogram bakra ili bronze sa spomenika. Čuvar Bojan Vukotić pažljivo pomera venac na parceli 28, na kome nema nijednog cveta i priseća se šta je sve doživeo za deset godina rada na Novom groblju.
- Jednu noć, dok sam stražario, čuo sam lomljavinu stakla iz pravca crkve. Izađem ispred stražarskog mesta, ali nikako ne smem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da priđem da vidim šta se dešava. Mrkli je mrak. Pozovem policiju koja obično dežura u Aleji zaslužnih građana. U trenucima dok se približavamo crkvi, gazimo po staklićima od razbijenog prozora. Znao sam da je neko provalio. Uđemo, i vidimo obijene kutije sa novcem, ispreturane, a nasred hola ljudski izmet. Zaprepastili smo se. Kasnije sam saznao da je uhvaćen sedamnaestogodišnji mladić iz Mirijeva, koji je to isto radio i na groblju Lešće - priseća se Bojan Vukotić.
Na kapelici u blizini Aleje velikana, piše: „Zovi ponekad potonjeg", i kontrolor se seća jutra kad je natpis osvanuo.
- Došao sam na posao i video okupljene sveštenike oko crkve. Više od 20 krstača počupano sa grobnica, okrenuto naopako i poređano oko crkve. Svi su bili u šoku, jer nismo mogli da poverujemo da je neko mogao to da uradi. Nekoliko metara iznad crkve pronašli smo taj natpis, pa smo pretpostavili da je sve to delo neke od sekti - priča čuvar.
Priliku da se uveri u Bojanove priče imao je i reporter „Blica", koji je s njim proveo dva sata tokom kojih je naišao na grupicu srednjoškolaca koji su se okupili na austrougarskom delu groblja i tu ispijali alkohol.
- Jesam vam rekao da ne dolazite više? Idite u neki park, na trg, na neko drugo mesto, nemojte policiju da vam zovem da vas tera! Ajde sad, svi napolje i da vas više nisam video - povišenim glasom Bojan isteruje grupu mladih ljudi, a jedan od njih se okreće i psujući nas preskače metalnu ogradu i odlazi.
- Tu su svako drugo-treće veče. Piju, puše, lome flaše, viču, guraju se i biju, ma to je strašno. Od ovolikog grada oni nemaju gde drugo da izađu, nego baš na groblje - odmahuje rukom Bojan, i pokazuje nam u pravcu parcele 82.
Iz tog starog austrougarskog dela groblja idemo ka severnijem delu, Bojan zakopčava jaknu, jer je vetar pojačao, i nastavlja priču.
- Jedno veče čujem nešto nalik na ženski glas. Neko nešto viče i plače. Približim se i vidim muškarca, obučenog u žensko, kako kuka i govori da ga niko ne voli i kako dugo nema dečka.
Kad smo napravili pun krug i okrenuli se, iz pravca odakle smo došli vidimo momka u plavom kombinezonu kako šrafcigerom i špaknom guli spomenik. Čim je video Bojana ustao je i krenuo ka nama, znajući da je uhvaćen na delu. Poneo je i belu kesu, koja je dopola bila puna skupljenog voska.
- Evo završio sam. Neću više, stvarno. Nakupim ovako jednu, dve kese, nisam ja nezajažljiv. To mi je da prehranim porodicu, voskari otkupljuju 50 dinara po kilogramu, neću ja da se obogatim od ovog - priča niski, crni mladić, iako ga niko ništa nije pitao, i odlazi prema izlazu.
Neki od izgrednika koji odvaljuju bakarne šipke i prodaju za 500 dinara po kilogramu uhvaćeni su i predati policiji.
- Jeste, jednom je moj kolega Peđa uhvatio momka sa dve pune torbe bakra i bronze. Lopov se uplašio, pa mu je pokazao i vizitkarte privatnih livnica kojima prodaje to što ukrade. Priveli su ga, ali je taj isti lopov viđen nekoliko dana kasnije kako „razgleda" po groblju - priča Bojan.
Dok smo stajali na kapiji groblja, pored nas prolazi popularni Rambo. Ovaj plavi momak, krupnije građe, čisti spomenike i za to mu građani plaćaju. Bojan objašnjava da tu ima i oko 20 kandilara, od kojih su jednog pre nekoliko dana prebili. Kaže, biju se i svađaju oko teritorije jer za paljenje kandila do 40 dana od smrti pokojnika plaća se i do pet hiljada dinara.
- Jednom dolazi jedna stranka kod nas, kaže neko je prosuo ulje na spomenik i zapalio. To je, takođe, jedan od obračuna kandilara kada stranka nezadovoljna uslugama jednog plaća drugog. Oštete spomenik i tako napakoste konkurenciji, ne misle šta će reći taj čiji je spomenik. I onda ljudi dolaze i žale se nama, ne znajući šta se sve ovde dešava.
Kradu cveće, bakar, žardinjere, lampe...
- Jedna grupa svako veče dolazi i krade sve što se ukrasti može. Cveće iz venaca, bakar, bronzu i cink sa spomenika, i to je najveći problem. Evo, ova jedna žardinjera košta između 80 i 100 evra, a privatne livnice ih od lopova otkupe za 1.000 dinara. Cveće koje počupaju iz venaca prvo žicom povežu u buket, a onda ih kasnije prodaju ispred kapija za mnogo manje pare nego što košta u cvećarama - priča kontrolor Bojan Vukotić, koji je kao čuvar radio na Novom groblju proteklih 10 godina, a nedavno je unapređen u kontrolora.
Dva čuvara na devet hektara
Osoblje Novog groblja ima velikih problema sa čuvanjem i kontrolisanjem svega što se dešava na tih 39 hektara površine. Ima čak sedam kapija, a ograda nije tu da bi sprečila ulaženje, već samo vizuelno odvaja groblje od susednog naselja. Dva čuvara dežuraju 24 sata, a kontrolori su tu od sedam ujutru kad se kapije otvaraju, pa do 20 časova kada sve moraju biti zatvorene. Najveći problem predstavlja to što su čuvari zaduženi za čuvanje voznog parka, magacina, arhiva i glavne kapije, a sve ono što se dešava na groblju nije u njihovoj nadležnosti, što omogućuje lopovima i huliganima da ulaze kako hoće.
