Izvor: Kurir, 03.Avg.2010, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NASTAVLJA SE BITKA PROTIV BEOGRADSKIH KOMARCA
BEOGRAD - Profesor na katedri za pesticide beogradskog Poljoprivrednog fakulteta Petar Vukša izjavio je da metode koje se koriste za suzbijanje komaraca u Beogradu nisu štetne za ljude i životinje, ali da ih ipak treba unapređivati.
- Ako se pravilno radi i nadzire, metode koje se koriste za suzbijanje komaraca su bezbedne. Uvek se sve može i treba unapređivati, pa je u tom smislu možda potrebno uvesti i neke nove supstance u tim postupcima - kazao je Vukša agenciji Beta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << />On je naveo da je supstanca "lambda cihalotrin", o čijoj se štetnosti polemisalo, delotvorna za suzbijanje komaraca i bezbedna, ali u određenom periodu godine, jer ne deluje efikasno na visokim temperaturama vazduha.
- 'Lambdu cihalotrin' je poželjno koristiti u vreme cvetanja bagrema kad ima mnogo pčela, za koje nije opasna. Nove supstance trebalo bi uvesti za vreme vrućina, ali to je složen proces i ekonomsko pitanje, a ne stvar predloga struke - ocenio je Vukša.
Prema njegovim rečima, ispitivanja sprovedena na Poljoprivrednom fakultetu pokazala su da 2010. godine nije povećana brojnost ili agresivnost komaraca u Beogradu.
- Bavim se tom problematikom 30 godina i komarci su uvek isti. Čak je ranije bilo mnogo žešće, ali sad mogu da kažem da postoji sezonska dinamika. Znam tačno na kojim se mestima u gradu pojavljuju i gde su larve, a gde odrasle jedinke. Ova godina nije najbrojnija (kada je reč o populaciji komaraca) - kazao je on.
Poljoprivredni fakultet ima ugovor sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Beograda o kontroli populacije komaraca u gradu.
Vukša je dodao da su ispitivači ranije pojedinačno hvatali po nekoliko hiljada komaraca na sat, a 2010. godine uglavnom oko 150 komaraca.
- Ove godine smo na nekoliko mesta, kod Ušća i u Krnjači, uhvatili više od hiljadu komaraca na sat, uglavnom ih je bilo između 200 i 300, čak i samo do 100 - naveo je Vukša.
Profesor je pojasnio da se ispitivači izlažu komarcima u određenom vremenskom periodu na mestima gde ih ima najviše i tako procenjuju njihovu brojnost i agresivnost.
- Izlazimo na priobalska područja i oko parkova na oko 80 lokacija i puštamo komarce da sleću na nas. Ako je čovek spretan, uhvati ga pre uboda, a ako nije, onda istrpi ubod. Smisao je da se utvrdi brojnost i agresivnost i proceni da li je potrebna akcija - kazao je profesor.
Vukša je naveo da se na teren izlazi na svakih desetak dana u zavisnosti od situacije, koja se svakodnevno prati, i da se na terenu ostaje u zavisnosti od ponašanja komaraca.
- Ako ih je malo, ostaje se duže i čekamo da nas napadnu, a ako napadaju u velikom broju, dovoljno je pet minuta - dodao je on.
Prema njegovim rečima, između 15 i 20 ljudi izlazi iste večeri na oko 55 lokacija, odnosno svi prođu nekoliko različitih mesta.
I
spitivači su zaposleni na Poljoprivrednom fakultetu, od redovnih profesora do tehničkih saradnika.
Vukša je naveo i da ispitivači brojnosti komaraca, čiji posao nije adekvatno nagrađen, nisu obavezno stručnjaci za tu oblast, već da je važnije da budu vešti i uhvate komarca pre ujeda.
