Izvor: Politika, 23.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzej rudarstva na Avali
Nekadašnji rudnik "Crveni breg" predstavljaće novu turističku ponudu glavnog grada
Da bi sačuvao od zaborava avalske rudnike u kojima se nekada vadila ruda olova i cinka, Rudarsko-geološki fakultet pokrenuo je akciju da kod nekadašnjeg rudnika "Crveni breg", u podnožju Avale, prema naselju Ripanj, bude otvoren muzej rudarstva sa bibliotekom i eksponatima. Ideja je da se sa ovim lokalitetom upozna šira javnost i ovo područje uvrsti u turističku ponudu glavnog grada, po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ugledu na Zapadnu Evropu, gde se mnogo radi na oživljavanju starih rudnika.
"Crveni breg" je prestao da radi 1953. godine kada postaje nastavna baza Rudarsko-geološkog fakulteta za obuku studenata. Prema rečima Nebojše Vidanovića, profesora, koji je upravnik školskog rudnika, ovaj kraj je bogat rudnicima koji se prostiru na sedam nivoa, od kojih su četiri poplavljena.
– Planiramo da unutrašnjost rudnika "Crveni breg" osvetlimo, kako bi posetioci mogli da vide pećinski nakit, podgrade i ostatke rudarskih radova. Ovde postoji oko četiri hiljade metara izgrađenih prostorija, a rudnik je prohodan samo 300 metara. Želimo da napravimo jedan polukružni put kojim će kroz jednočasovnu šetnju posetiocima biti omogućeno da vide, na primer, okna malih dimenzija, kroz koja su se provlačili rudari i kopali rudu pomoću sveća na metalnim okvirima šlemova – objašnjava Vidanović.
Rudarsko nasleđe Avale datira još iz vremena neolita i povezano je sa vinčanskom civilizacijom, a olovo i cink su ovde kopali i stari Rimljani. Tragovi iz neolita, kada se još nije topila ruda, svedoče da su ih stare civilizacije koristile za farbanje odeće. Kasniji podaci govore da su rudu od 1907. godine eksploatisali Belgijanci, Austrijanci, kao i Englezi, koji su je prevozili žičarom od železničke stanice iz Ripnja do Trepče.
– Ispred ulaza u okno postoje dve zgrade u kojima će se nalaziti prostorije Muzeja. Posle njihove obnove tu će biti izloženi rudarski eksponati iz starih vremena, poput čekića i kolica, kao i kristali i knjige – ističe profesor Vidanović, koji će biti upravnik muzeja.
U akciju se uključila i opština Voždovac čije će komunalne službe očistiti divlje deponije koje se nalaze u okolini i urediti prilaz. Prema rečima Vesne Radivojević-Zečević, člana Veća, opština Voždovac će pomoći da se ovi rudnici uključe u turističku ponudu glavnog grada, kao i da očekuje podršku od svih koji su voljni da pomognu da ova ideja bude sprovedena u delo.
J. Lucić
[objavljeno: 23.04.2007.]
