Izvor: Blic, 14.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možete da uzletite kao avion
Kada su pred njega stavili kartu Beograda i pitali ga gde bi najradije podigao zgradu opere, Đosepe Anton Asebilj, čuveni španski arhitekta i bivši gradski arhitekta Barselone, koji po prvi put boravi u Beogradu, pokazao je bez razmišljanja na Ušće. Nije ni znao da je time dunuo „vetar u leđa" svom beogradskom kolegi Đorđu Bobiću koji navija upravo za tu lokaciju.
- To je dobra odluka. Verovatno ima još dobrih mesta, ali kada je reč o mestu gde se spajaju dve >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << reke, nema greške. Kada se govori o izgradnji zgrade opere, mora se ići na sigurno rešenje.
Sa kakvom slikom o Beogradu ste došli ovde?
- Jako sam zainteresovan za gradove koji su bili u sovjetskoj orbiti. Obišao sam Rusiju, Budimpeštu, Sofiju... Evropa pažljivo prati šta se dešava na ovom prostoru, jer se upravo ovde odlučuje o njenoj sudbini. Vaši gradovi su zanimljivi i fizički dobro pripremljeni za promene. Mislio sam da je Beograd postsocijalistički grad.
A kakvi su prvi utisci?
- Zaista sam zaintrigiran. Ovo je mnogo više nego što sam očekivao. Video sam kavlitetnu arhitekturu građenu u periodu između 20-tih i 70-tih godina prošlog veka. Sa druge strane, vidljive su i posledice rata i razaranja, ali Beograd ima jaku strukturu u fizičkom smislu. Takođe, ovaj grad ima prekrasno geografsko okruženje. Jedan od retkih koji leži na dve velike reke. Neće biti teško da se transformiše.
Koliko su slični Beograd i Barselona?
- Imaju mnogo dodirnih tačaka. Barselona se nalazi na obali mora, a Beograd na obali prelepih reka. Druga stvar je železnička stanica. Kod nas se gradi nova, na površini od dva miliona kvadrata, koja bi Barselonu povezivala sa celom Evropom (Prokop će imati površinu oko trista hiljada kvadrata prim. aut). Vašu sadašnju železničku stanicu, koja se nalazi na obali reke, treba pretvoriti u znatno kompleksniji javni prostor, gde nema mesta za železnicu, već za kulturna događanja.
Plan gradskih vlasti je da Beograd spuste na reke. Šta im vi savetujete?
- Reke treba iskoristiti. Bilo bi dobro da se usklađeno razvijaju novobeogradska obala Save, gde je brodogradilište, i obala Starog grada. Ne kažem da se projektuju u isto vreme, ali treba da postoji dijalog između dva projekta. Razvoj jedne obale, povukao bi isti efekat i na drugoj.
Bili ste gradski arhitekta Barselone 80-tih godina, neposredno posle prvih demokratskih izbora. Koliko je bilo teško urediti grad koji je dugo bio zapušten?
- To je još jedna sličnost Beograda i Barselone. Izlazili smo iz teškog perioda, koji je nastupio zbog specifičnih političkih razloga. Odmah nakon Frankove smrti (1979. godine) krenuli smo u transformaciju grada. Imali smo problem modernizacije i traženja identiteta. Bilo ga je teško preorjentisati iz industrijske u novu tercijarnu strukturu. Takođe, Barselona se suočavala sa konstantnim porastom stanovništva, koje se masovno doseljavalo. Godišnje smo gradili 100 hiljada stanova i morali smo naći rešenja da cene kvadrata budu pristupačne. Međutim, to ne znači da Beograd ne može da uzleti kao avion. Za razvoj jedne zemlje najbitniji uslov je razvoj gradova.
Privatnici da ulažu, a Grad da kontroliše
U periodu kad se Barselona pripremala za Olimpijske igre 1992. godine, bili ste zaduženi za organizaciju. Beograd se priprema za Univerzijadu 2009. godine. Šta savetujete organizatorima?
- Treba izdizajnirati događaj koji će da funkcioniše 2010., a ne 2009. godine. Univerzijada je neosporno bitna, ali za grad je sporadični događaj, jer on mora da funkcioniše posle njega. To znači da ulaganja u konkretne sportske objekte treba da iznose samo 20 odsto, a u infrastrukturu koja će doprineti Univerzijadi, ali i ostati posle nje, 80 odsto predviđenog novca. Drugi savet je da to bude zajednički projekat između javnog i privatnog sektora. Privatne investicije treba da učestvuju sa 50 odsto, ali javni sektor mora da kontroliše 100 odsto investicija.
