Izvor: Blic, 07.Apr.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može da sleti i „džambo džet“
„Beogradski sajam" godišnje organizuje 34 sajamska događaja, koja traju ukupno 108 dana. Da bi svaki od tih događaja bio pripremljen kako treba potrebno je jako mnogo rada, zbog čega zaposleni Sajma često moraju da rade i za vreme praznika. Primera radi samo na montažu i demontažu sajamske opreme godišnje se utroši 137 dana, kaže Anđelko Trpković, prvi čovek „Beogradskog sajma".
Šetnju sa direktorom „Beogradskog sajma" organizovali smo prošle nedelje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u vreme kad je otvoren Sajam komrecijalnih vozila, pod naslovom „Još veći". U želji da nam Sajam pokaže u drugom svetlu Trpković je odlučio da krenemo od podruma Hale 3.
Lična karta Sajma
Sagrađen 1957.
Površina, hektara 22
Broj hala 14
Izložbeni prostor, kvadrata 45.000
Parking mesta 1.400
Zaposlenih 235
Sajamskih događaja 34
Broj sajamskih dana 108
Prihod u 2007. * 16,2
* U milionima evra
- Ovo je naša fabrika za proizvodnju vazduha koja služi za klimatizaciju Hale 3, a vi ste prvi koji imaju priliku da ga vidite. Kad smo 2004. godine ušli u ovaj podrum hteo sam da se srušim u nesvest od prljavštine, obzirom da ga od gradnje nikad niko nije čistio. Te godine je ugovorena kupovina opreme za klimatizaciju koja je bila ogromna po gabaritima, tako da smoz spolja morali da kopamo rupe, jer nije bilo načina da se ona unese kroz halu. Radovi su trajali dve godine, s tim što hala ni u jednom momentu nije stala sa radom - priča Trpković, ponosno pokazući postrojenje i okrečene zidove podruma.
Po izlasku iz ove hale pokazuje nam uređenu pešačku stazu za posetioce.
- Novina su nam i behaton ploče koje su smenile betonske, pa sada žene koje posete Sajam mogu normalno da hodaju bez straha da će im usput negde otpasti štikla - smeje seTrpković istovremeno nam pokazujući i najlepše drvo na Sajmu.
- Magnolija je najlepše drvo na svetu, a mi ih na Sajmu imamo tri. Ova, najlepša, uvek me tera da zastanem i da joj se makar na trenutak divim.
U Hali 2 skreće pažnju na zatamnjeno svetlo.
-Svi svetski sajmovi napravljeni su da budu tamniji, kako bi ono što je izloženo privuklo pažnju posetilaca. Samo je naš Sajam pravljen tako da ima mnogo svetla, zbog čega je zgrada izgledala providno. Da posetioci ne bi gledali ptice, oblake, munje i gromove morali smo da zalepimo folije- smeje se naš domaćin, pokazujući na prozorska okna, dok nas vodi da nam pokaže novo popločani deo na otvorenom prosroru koji je namenjen izlagačima ali i još neke detalje.
- Nekad je Sajam bio ofraban u onu groznu sajamsko plavu boju, od koje ništa nije moglo da dođe do izražaja. Zbog toga smo ograde i zgrade morali da prefarbamo u kako je mi zovemo „stelt" sivu boju jer se u tom šarenišu izlagači nisu primećivali. Evo ovo je promer „steltizovane" zgrade u kojoj je već godinama smeštena nekakva mesna industrija sa kojom vodimo sudski rat da ih iselimo. Pored nje prolazi izlazni put sa Sajma koga smo proširili na nekoliko kolovoznih traka, zbog čega volim da kažem da se iza Sajma nalazi pista dovoljno široka za sletanje jednog „džambo džeta" - priča Trpković.
Kao što i dolikuje ovoj značajnoj beogradskoj instituciji, šetnju smo završili u centralnoj hali „Beogradskog sajma", Hali 1.
- Ova hala ima prečnik od 108 metara, visoka je 31 metar, i ima ukupno 5.280 prozora. Prozori su teški po 18 kilograma, i svaki od njih drži gravitacija. Krovna površina iznosi 12.220 kvadrata, a sa poslednjim radovima na hidroizolaciji postala je teža za 33 tone - objašnjava direktor.
Na pitanje koji mu je Sajam najdraži odgovara:
- Sajam građevinarstva je najobuhvatniji, najzahtevniji i najkvalitetniji sajam koji organizujemo. Sajam automobila nam donosi najveći profit, a Sajam knjiga je pravo čudo, obzirom da u državi u kojoj se izdavaštvo gasi, okuplja i po 150.000 posetilaca. Od manjih sajmova dopada mi se Sajam turizma, dok najbolja biznis atmosfera vlada na Sajmu pakovanja - kaže.
„Beogradski sajam" izgrađen je 1957. godine i u to vreme važio je za arhitektonsko čudo. Tada su istovremeno napravljene Hale 1, 2, 3, i 14, sa halama 4 i 5 koje su služile kao topla veza. Sajam danas raspolaže sa ukupno 45.000 kvadrata izložbenog prostora zaključno sa galerijama, a da bi pružio kvalitet kakav izlagači očekuju,Trpković kaže da će u budućnosti morati da raspolaže sa najmanje 45.000 kvadrata po jednom nivou.
Tender za privatizaciju
Tender za privatizaciju „Beogradskog sajma" koji je trebao da bude raspisan krajem februara, biće raspisan uskoro.
- Svi tenderski uslovi su precizirani.
Ostalo je da se Sajam kao 100 odsto društveno preduzeće upiše u Agenciju zaprivredni registar, i da se pravno „dotegnu" neko dokumenti.
Najvažnije je da lagano pomeranje rokova ne smeta potencijalnim kupcima - kaže direktor „Beogradskog sajma" za čiju kupvinu su zainteresovani kompanije „Rid egzibišn", „Rimini Fiera" i „GL Event" kao i dva investiciona fonda.
Jedan od tri Sajma koji leži na reci
„Beogradski sajam" je jedan od tri sajma na svetu koji leži na obali jedne reke, a da toga dugo niko nije bio svestan. Otkako smo skinulo bespravne objekte koji su bili raspoređeni na otvorenom prostoru Sajma, Sava se sada prvi put vidi. Budućim planovima predviđeno je da se Sajam pomeri ka reci. Tada će verovatno biti izgrađen i Sajamski hotel i Kongresni centar. Izgradnjom mosta preko Save, čiji će jedan deo prolaziti uz Halu 1, pogled na Sajam biće kao na dlanu - kaže Trpković.
