Izvor: Politika, 22.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mostovi vape za popravkom
Bezbednost najugroženija na Gazeli, koja i dalje čeka opravku. – „Pančevac” bio ugrožen, ali ga je početak obnove spasao. – Brankov most bezbedan, tvrde stručnjaci
Od svih šest beogradskih mostova, ne računajući onaj kod Ostružnice, u najkritičnijem stanju je najduži i najprometniji – Gazela. Ovu ćupriju dnevno pređe oko 160.000 vozila, iako je projektovana za 38.000, a stručnjaci već godinama upozoravaju na ozbiljna oštećenja na „Pančevcu”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dok od poslednje dojave o podmetnutoj bombi na Brankovom mostu sve više sugrađana sa strepnjom koristi i ovaj prelaz preko Save.
Trenutno je u najboljem stanju Stari savski most, koji je temeljno obnovljen sredinom prošle godine, a zabeleženo je da su u vreme radova pojedini građani rizikovali život kako bi prešli s jedne obale reke na drugu. Oni su tada, uprkos upozorenjima radnika i vidno postavljenoj signalizaciji koja je ukazivala na to da je u toku popravka, pokušavali da kolima pređu ovu ćupriju i sreća je da niko tada nije stradao.
I taman kad su pomislili da je višemesečnom poslu na Starom savskom mostu došao kraj, vredni radnici dobili su novi zadatak. Bili su prinuđeni da postavljaju nove katadioptere – reflektujuće oznake poznatije kao „mačje oko”, koje su lopovi samo nedelju dana po okončanju obnove uspeli da ukradu. Ove sprave služe za bolju orijentaciju vozača koji noću prelaze most, a prema rečima Snežane Voštinarov, direktorke „Beokom servisa”, od ukupno 80 postavljenih katadioptera ukradeno je 35. Procenjuje se da jedno „mačje oko” košta oko 500 dinara, što znači da je ukupna šteta bila oko 17.500 dinara.
Danas ovim mostom nesmetano saobraćaju tramvaji i automobili, a da sredinom prošle godine nije počela više puta najavljivana i odlagana popravka jedinog beogradskog prelaza preko Dunava – Pančevačkog mosta, postojala bi realna mogućnost da na ovoj ćupriji dođe do tragedije.
Milutin Ignjatović, generalni direktor CIP-a, više puta je kritikovao gradske i republičke vlasti što odlažu početak obnove „Pančevca” i upozoravao da radovi moraju početi što pre kako život ljudi ne bi bio doveden u opasnost.
– U najkritičnijem stanju su bili „metalni sanduci”. Da letos nisu počeli radovi, mogli bismo da bacimo kompletnu projektnu dokumentaciju koju smo uradili, jer bi postala neupotrebljiva – ističe Ignjatović i dodaje da je, po otpočinjanju opravke, najpre hemijskim putem skinuta rđa, posle čega je počelo nanošenje antikorozivne zaštite.
Kako je najavljeno, obnova „Pančevca” trajaće ukupno dve godine, a radovi će biti obavljani tako da nijednog trenutka saobraćaj neće biti u potpunosti obustavljen. Upravo je funkcionisanje saobraćaja jedan od glavnih razloga zbog kojeg se grad i Republika Srbija ustručavaju da počnu popravku Gazele. Prema mišljenju Milana Milosavljevića, saobraćajnog stručnjaka koji je 35 godina radio u Sekretarijatu za saobraćaj, niko se ne usuđuje da započne radove na mostu u zimskim mesecima, jer bi to izazvalo kolaps na ulicama.
– Obnova Gazele spada u redovno održavanje i to nije nikakav projekat koji bi trebalo da doprinese smanjenju gužvi u glavnom gradu. Kada bude završena opravka, most će biti bezbedniji, ali će kolapsa i dalje biti. Jedino rešenje je da se napravi najmanje još jedan most preko Save – naglašava Milosavljević.
Miloš Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta, kaže da je za utvrđivanje stepena oštećenja Gazele potrebno više meseci, ali ističe da je vidljivo da je gornji deo mosta u zabrinjavajućem stanju, što je pokazala i analiza koju je pre nekoliko godina uradio „Most projekt”. Zbog toga je Dragoslav Šumarac, nekadašnji ministar za građevinu, 2004. godine upozorio da je ovaj most, a naročito čelična konstrukcija, u kritičnom stanju i da radovi moraju da počnu što pre, ali sva ova upozorenja dosad još niko nije ozbiljno shvatio.
Proteklih godina gradske komunalne službe više puta su popravljale Brankov most, verovatno najpoznatiji beogradski prelaz preko Save, počevši od obnove ograde, peskarenja, pa do opravke stubova. Bio je dovoljan samo jedan telefonski poziv o lažnoj dojavi i da sav trud padne u vodu, jer su se mnogi Beograđani uplašili za bezbednost na ovoj ćupriji. Stručnjaci iz oblasti bezbednosti, međutim, smatraju da nema mesta panici, ali se u javnosti po ko zna koji put pojavila priča o uvođenju sigurnosnih kamera na beogradskim mostovima.
Za njima, u svakom slučaju, neće biti potrebe na Starom železničkom mostu, koji odavno nije u upotrebi, jer je saobraćaj preusmeren na Novi železnički most, izgrađen 1979. godine u sklopu obnove beogradskog železničkog čvorišta. Danas njime prolaze kompozicije „Beovoza”, ali s obzirom na redovnost polazaka (45 do 90 minuta), njegova eventualna obnova zasad nije na dnevnom redu.
-------------------------------------------------------------------------
Most kod Ostružnice nedovoljno iskorišćen
Ostružnički most, kao deo saobraćajnog poluprstena oko glavnog grada, završetkom takozvanog sektora četiri obilaznice oko Beograda, dobio je još više na značaju. Ovaj prelaz preko Save, građen u vreme sankcija i najteže krize, ozbiljno su 1999. godine oštetile NATO bombe, a od obnove 2004. godine nije iskorišćen u očekivanoj meri.
N. Miković
[objavljeno: 22/01/2009]
