Izvor: Politika, 21.Nov.2013, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Modrice ne mogu da sakrijem od porodice
Branislava Popović ima 52 godine i po struci je ekonomista.
Udata je i majka dvojice sinova.
Promenila je više poslova, radila i u pekari, trafici...
Od 16. januara 2012, zaposlena je u preduzeću „Apeks”, kao kontrolor karata u javnom gradskom saobraćaju.
Od tada, kaže, prvi put za 32 godine radnog staža, probleme sa posla ne deli sa ukućanima...
„Svaki radni dan je novi izazov i novi rizik. Ali, trudim se da ne razmišljam o mogućim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opasnostima, iako sam na radnom mestu nekoliko puta napadnuta. Bilo je tu odgurivanja ramenom u mimoilaženju, mučkih udaraca laktom u bubrege, jednom sam dobila šamar preko usta... Ma nema govora da sam ih nečim isprovocirala. Udaraju već posle rečenice: „Dobar dan, kontrola, molim vas vašu kartu”. Poslednji put... pre mesec dana, u autobusu na liniji 601. Bila su dvojica, bez karte, niti su hteli da ih kupe kod vozača niti da napuste vozilo. Ostali putnici su me podržali, i tražili da ova dvojica izađu. Onda su oni ustali i pred dolazak na stajalište krenuli ka vratima. Nisu pretili, ni psovali. Kada su se vrata otvorila, jedan od njih se okrenuo i udario me pesnicom u oko. Sve sam zvezde videla...
Te batine nisam mogla da sakrijem od porodice, modrica je bila prevelika.
Zamalo da mi se isto dogodi pre desetak dana. Dečko ulazi u autobus, jede hot-dog. Ja njemu: „Dobar dan, kontrola, molim vas vašu kartu”, a on meni kao iz topa: „Šta me smaraš, ku... U deliću sekunde sam videla da zamahuje rukom i instinktivno sam ustuknula. Udarcem pesnice koji je bio namenjen meni razbio je aparat za očitavanje karata. Sreća da je tako iskalio bes...
Najviše problema imamo sa mladićima od 17 do 22 godine i osobama više od 50 godina. Stari putnici me doživljavaju kao nekoga ko ih maltretira, samo zato što im tražim kartu.
Verbalne provokacije uglavnom i ne prijavljujemo šefovima. Vređanje i uvrede su na žalost postale uobičajeni deo ovog posla. Posebno bole komentari pojedinih putnika dan nakon što mediji objave da je neko od kontrolora napadnut. Zamislite kako je kada čujete da vam iza leđa govore „i treba da ih biju, zaslužili su”. Imam utisak da su izlivi nasilja češći i burniji sada nego pre recimo godinu dana. O tome često pričam sa kolegama, to nam dođe kao neki izduvni ventil.
Kada dođem kući, ćutim barem dva sata. Tako pokušavam da povratim psihički mir. Neki put mi uspeva, neki put ne. Moj muž je verovatno sto puta pomislio: „Šta ti to treba Branislava”, ali mi to nikada nije rekao. Svestan je situacije i zna koliko je teško naći bilo kakav posao...
----------------------------------------------------
Obukom protiv sukoba
Svi kontrolori zaposleni u „Apeksu” prolaze kroz treningeo poslovnom ponašanju u okviru kojih su i simulacije rada na terenu kao i obuke o izbegavanju konfliktnih situacija.U procesu selekcije, pri odabiru kandidata za radno mesto kontrolora, obavlja se i odgovarajuće psihološko testiranje.
-------------------------------------------
Ambijent rastuće mržnje
Kompanija „Apeks”, koja upravlja sistemom naplate karata za javni prevoz, zatražila je od zaštitnika građana Saše Jankovića da doprinese zaštiti prava zaposlenih te firme, koji često trpe verbalne i fizičke napade, i da se pridruži inicijativi da kontrolori dobiju status službenih lica.
Kao argument, „Apeks” navodi da su njihovi kontrolori „napadnuti bezbroj puta, a da su u 28 situacija posledice tih napada iziskivale medicinsku pomoć”.
Predstavnici kompanije „Apeks” su naveli da su se Jankoviću obratili u nedostatku pravne pomoći da zaštite svoje zaposlene u, kako suistakli, „ambijentu produkovanog animoziteta prema institucionaliziciji sistema naplate”.
D. Spalović
objavljeno: 21.11.2013.
