Izvor: Blic, 16.Feb.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo se ulaže a problem traje
Za zbrinjavanje i sterilisanje životinja, njihovu eutanaziju, kao i za sprovođenje Strategije za rešavanje problema pasa lutalica, iz gradskog budžeta u ovoj godini biće izdvojeno ukupno 55 miliona dinara. Od toga će deo novca biti izdvojen za rad Infocentra za zaštitu životinja, a pretpostavlja se da će ta suma biti veća od 10 miliona dinara. Sa „Orkom", koja rukovodi ovim projektom, Grad će produžiti ugovor i u 2008. godini.
Strategija za rešavanje problema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pasa lutalica doneta je pre dve godine, kad je osnovan i Infocentar za zaštitu životinja. Tada je Grad ovaj projekat „Orke", koji se bavi edukacijom građana, donirao sa sedam miliona dinara, da bi godinu dana kasnije rad Infocentra podržan sa još 10 miliona dinara. Na nedavno održanom sastanku Komisije za sprovođenje Strategije doneta je odluka o produžetku saradnje i u narednoj godini, ali niko od gradskih funkcionera, kao ni iz „Orke", nije hteo da potvrdi, ali ni demantuje, da će u ovoj godini rad Infocentra biti finansiran sa još 15 miliona dinara, kako se priča u drugim organizacijama za zaštitu životinja.
Opravdao poverenje
- „Orka" je opravdala svoj deo priče i bilo je logično da nastavimo saradnju. Mi želimo da i ostale beogradske organizacije, koje se bave zaštitom životinja, uđu u ovaj posao, ali nam nisu ponuđeni nikakvi projekti - kaže Olivera Vukićević-Radić, šef komunalne službe Zoo higijene.
Osim Infocentra, Grad je prošle godine finansirao i organizaciju „Help animals" sa šest miliona dinara za program ishrane napuštenih životinja, kao i „Sos animals" sa dva miliona dinara za sterilizaciju mačak. Izdvojene su velike sume novca i za udomljavanje životinja, kao i za sterilizaciju i eutanaziju pasa u kafileriji „Ovča", tako da je ukupno u 2007. godini za komunalnu Zoo higijenu potrošeno oko 45 miliona dinara.
- Smatramo da je Strategija dobra, kao i rezultati u zbrinjavanju pasa lutalica koji su ostvareni u prošloj godini - kaže Zoran Alimpić, v.d. gradonačelnika.
Iako je izveštaj Komisije o sprovođenju Strategije u prošloj godini bio pozitivan, Beograđani, ali i neke organizacije za zaštitu životinja smatraju da su, umesto rešavanja problema napuštenih životinja, samo potrošene velike količine novca. To je bio i jedan od razloga zašto su organizacije „Sos animals" i „Help animals" raskinule savez sa Orkom. Pomenute organizacije najviše zamerki imale su na postupanje sa životinjama u Ovči, ali i na ponašanje „Orke" koja, kako su rekli u ovim udruženjima za zaštitu životinja, „nije učinila ništa da spreči nasilje nad životinjama".
Bitnija je sterilizacija
- Edukacija je korisna, ali u nju ne bi trebalo ulagati toliko novca. Više bi pažnje trebalo posvetiti sterilisanju i izgradnji azila. U Gradu svake godine najavljuju podizanje azila, ali od toga nije bilo ništa. Takođe, životinje se posle sterilizacije u kafileriji vraćaju sa krvarenjima na ulice i vrlo brzo uginu - priča Kristina Paskaljević iz organizacije „Sos animals".
Bilo je i zamerki i na stručnost osoblja koje je zaposleno u Ovči. Veterinarima, zaposlenim u privatnima veterinarskim stanicama, često su dovožene tek sterilisane životinje sa sepsom i infektivnim oboljenjima. Mnoge od njih nakon postoperativnog procesa ni ne dočekaju sutra.
- Troši se mnogo novca, a i dalje je puno pasa lutalica. Najbitnije je zaustaviti njihovo množenje, a to se ne radi dobro. Mi mesečno možemo sterilisati oko 250 mačaka i 150 pasa, a tim tempom bi mogli za dve-tri godine rešiti problem nezbrinutih životinja - kaže veterinarka Galija Zokić, koja ima pet veterinarskih stanica u gradu.
Alimpić: Verujem Veterinarskoj stanici
Zoran Alimpić, v.d. gradonačelnika, nije želeo mnogo da komentariše optužbe na račun Veterinarske stanice „Beograd" o njihovom postupanju prema psima lutalicama u „Ovči".
- Ja nisam veterinar i ne znam da li su te životinje dobro sterilisane ili ne, ali verujem da se radi dobro, jer time bavi Veterinarska stanica „Beograd". To je institucija kojoj ja verujem - rekao je Alimpić.
Šest azila
U Beogradu trenutno postoji šest azila: tzv. Kaćin azil, „Elena", „Brižit Bardo", „Petar Đorđević" i jedan na Avali i azil organizacije „Help animals", koji je jedini i registrovan. Grad je na početku godine najavio početak izgradnje prvog gradskog azila u narednih
nekoliko meseci.
