Izvor: Politika, 16.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo „boljki” u višespratnicama
Najviše nam se obraćaju osiromašeni ljudi koji ne mogu da zaštite i ostvare svoja prava, potrebno je što pre osnovati službe za pružanje besplatne pravne pomoći, kaže Dušanka Gaćeša, gradski ombudsman
U „mirnom” danu Dušanka Gaćeša, građanski branilac primi desetak pritužbi sugrađana, a zaposleni u ovoj instituciji, koja osvaja poverenje Beograđana, zabeleže bar još toliko telefonskih poziva.
Na spisku najčešćih žalbi u 2007. godini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bile su one koje se odnose na rad opštinskih uprava, ali i pritužbe na različite komunalne i stambene probleme i poslove iz nadležnosti Sekretarijata i Gradske uprave. Sve ukupno prošle godine stigla je 201 pismena pritužba Beograđana i oko tri hiljade telefonskih poziva.
Građanski branilac, ili gradski ombudsman je institucija koju je prvi put uspostavio Švedski parlament 1809. godine, a danas postoji u više od sto zemalja u svetu. U prevodu sa švedskog, reč „ombudsman” znači poverenik ili punomoćnik, a prema funkciji koju obavlja, zaštitnik ljudskih prava ili građanski pravobranilac.
– Naš posao je nadzor svih sekretarijata, uprave i preduzeća čiji je osnivač Grad. Neravnopravan odnos postoji uvek kada se građani obraćaju institucijama jer oni uvek dolaze sa nekom molbom. Zaposleni u upravi neretko zamerke shvataju lično što ne bi trebalo. U suštini važno je biti racionalan, saslušati obe strane i napraviti balans – kaže Gaćeša.
Na osnovu dosadašnjeg iskustva, naša sagovornica ističe da su trenutno goruća pitanja u glavnom gradu organizovanje službi za pružanje besplatne pravne pomoći i osnivanje komunalne policije. Kako kaže, nedavno usvojeni Zakon o lokalnoj samoupravi propisuje organizovanje službi za pravnu pomoć građanima, dok Ustav garantuje pravo na jednaku pravnu zaštitu za sve.
– Najviše nam se obraćaju osiromašeni ljudi koji ne mogu da zaštite i ostvare svoja prava. Interesovanje građana je veliko i zbog toga mislim da treba ubrzati donošenje zakona o besplatnoj pravnoj pomoći – kaže naša sagovornica. Zaposleni u ovoj instituciji smatraju da će u tom slučaju biti neophodno da se pravnicima omogući da zastupaju građane pred sudovima, a ne samo da im pomažu prilikom sastavljanja podnesaka.
Prošle godine u osam beogradskih opština organizovane su tribine sa predstavnicima mesnih zajednica i skupština stanara. Kako ističe gradski ombudsman, neki od zahteva građana zajednički su za sve opštine. Recimo, sugrađani su navodili da predsednici skupštine stanara nemaju nikakva ovlašćenja i da zakonska regulativa u ovoj oblasti nije dobra.
– Kada grad raspiše konkurs za pomoć u popravljanju liftova ili fasada, uslov je da je ukupni dug zgrade prema „Infostanu” manji od 10 odsto. Kada su dugovanja čak i malo veća, predsednik skupštine stanara nema nikakve mogućnosti da zgradu u kojoj stanuje uključi u program „Popravimo zajedno”– kaže Gaćeša.
Šta još muči Beograđane? Uz zamerke da bi periodično trebalo da budu obaveštavani ako nešto nisu platili, kako bi se izbegao sud, posebno su isticali probleme sa visokim računima za vodu, i izražavali sumnju da „astronomski” računi imaju veze sa brojem podstanara koji žive u njihovim zgradama. Čak se pominjalo i to da stanodavcima treba da bude nametnuta obaveza da predsedniku skupštine prijave tačan broj ljudi koji stanuju u zakupljenom stanu.
Boljke sugrađana su i manjak mesta za parkiranje, nedostatak malih radnji za snabdevanje osnovnim namirnicama, velike gužve u poštama, zdravstvenim stanicama i vrtićima. Stanovnici Zelenog venca su, recimo, ogorčeni na „divlje” prodavce koji za sobom ostavljaju haos i nemoć inspekcije i policije da se sa njima izbore. Čak smatraju da je cena njihovih stanova umanjena zbog nedovoljnog angažovanja nadležnih.
I. Albunović
[objavljeno: 17/03/2008.]
