Izvor: Blic, 13.Avg.2007, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mnogi velikani su ovde ponikli

Široki mermerni svodovi, rukom ispisane poruke na poluoljuštenim zidovima, škripa poda evociraju uspomene. Zemunska gimnazija je za svojih, još malo pa vek i po postojanja, preživela dva svetska rata, bila je sklonište za vojnike, u to vreme dobila je obeležje državne škole, a 1934. godine stala je u red beogradskih gimnazija. Bila je i ogledna škola, da bi 1958. godine bili otvoreni društveni i prirodni smerovi. Škola ima mlade pisce, hor, sekcije, čitaonicu sa 27.000 knjiga, prosvetni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << klub, a učenici Zemunske gimnazije uvek su pri vrhu lestvice znanja. Iako je škola od izuzetnog značaja ona je u očajnom stanju. Zato je direktorka Jasmina Lovren pokrenula akciju obnove kako bi 2008. godine proslava 150. godišnjice protekla u zaista prazničnoj atmosferi.

Projekat sanacije urađen je 2003. godine, odobrili su ga Sekretarijat za obrazovanje i Grad, ali se za sada ništa nije dogodilo. Zato direktorka moli da svi koji su u mogućnosti pomognu. Potrebno je da se jave mejlom, telefonom, poštom ili lično. Ukoliko novac bude nabavljen, radovi bi kraće trajali od sređivanja projekata i mogli da budu gotovi do sledeće jeseni.

- Stanje je urgentno, jer ništa značajno nije popravljano poslednjih 20 godina. Samo je pre desetak godina sređena fasada, pa škola spolja izgleda pristojno. Iako projekti postoje u Gradu kažu da im je potrebna dopuna. Tenderi su raspisani, pa poništeni. Sve ide sporo jer mislim da je ovo skup projekat i da za to nema para. Prema proceni upućenih potrebno je nekoliko desetina miliona dinara - rekla je za „Blic" direktorka Jasmina Lovren navodeći da bi većina radova u, optimalnim uslovima, mogla biti završena do septembra 2008. godine.

Hitne popravke

Nastava u slučaju radova ne bi bila prekidana, a najurgentnije je uređenje kanalizacione mreže i mokrih čvorova.

- Imamo rimsku kanalizaciju. U jesen je najgore, jer se voda odliva i diže parket u sali za fizičko. Tako da verujem da dok se ne poprave takve stavi besmisleno je lickati detalje. A sve treba da se radi. I stolarija, i stepenice koje su dotrajale i izgledaju kao da su ih miševi nagrizli. Sve nam treba - rekla je naša sagovornica, dok, s druge strane,

Vesna Mirović- Pjevač, zamenik gradskog sekretara za obrazovanje, kaže da joj je iskreno žao što je škola „nekako ispala iz dosadašnjih investicija". Glavni razlog su loši projekti i nedovoljno dobro pripremljena tehnička dokumentacija. Ona ističe da Grad ima novca i da je to složen projekat da bi ga škola sama sprovela.

- Glavni uzrok zastoja je loše urađen projekat elektroinstalacija. Kad to bude u redu dobićemo sve potrebne saglasnosti. I ako bi dalje čitava procedura išla optimalnim tokom i ako bi predstojeća zima bila blaga onda bi radovi mogli da počnu krajem novembra. To znači da imamo sasvim dovoljno vremena za sređivanje škole pre jubileja - objasnila je Mirović-Pjevač.

Poznati gimnazijalci

Zemunsku gimnaziju je završilo oko 14.560 maturanata. Među njima su matematičari Laza Tadić, Jovan Karamata, Vojislav Avakumović, Zlatko Mamuzić, Stanimir Fempl, književnici Mihovil Kombol, Kiril Taranovski, Miloš Bandić, Žarko Radaković, Zoran Živković, Dušan Ivanić, Nada Marinković i Srba Mitrović, karikaturisti Predrag Koraksić, Dragan Rumenčić, Jovan Prokopljević, slikari Aleksandar Mašić, Đorđe Čutuković, Petar Marković, Milorad Rašić, Jelka Nešković, glumice Branka Petrić, Ljiljana Krstić, Rahela Ferari, kao i internacionalni šah majstor Petar Smederevac i majstor Tomislav Pervan.

Sava Šumanović (1896-1942.): Veliki srpski slikar Sava Šumanivić završio je svih osam razreda i maturirao u Zemunskoj gimnaziji. Još kao četvorogodišnjak bio je zainteresovan za slikarstvo. Njegov profesor crtanja Isidor Jung upućivao ga je u „impresionističko slikanje i to na način Sezanov i Van Gogov", kako je kasnije i sam Šumanović zapisao. Savin profesor nije imao većeg slikarskog dara, ali je znao „da sremačkom deranu pokaže pravi put".

Goran Paskaljević (1947.): je je posle Gimnazije završio je filmsku akademiju FAMU u Pragu. Snimio je tridesetak dokumentarnih, kratkometražnih i četrnaest celovečernjih filmova, od kojih su skoro svi dobili nagrade na najvećim svetskim festivalima. Film „Bure baruta" 1999. godine Evropska filmska akademija proglasila je za najbolji evropski film, a časopis „Variety" je Paskaljevića 2001. godine uvrstio u pet najznačajnijih svetskih reditelja.

David Albahari (1948.): Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Albahari je pored brojnih prevoda objavio više knjiga pripovedaka i romana („Porodično vreme", „Sudija Dimitrijević", „Cinik", „Snežni čovek", „Pijavice"). Za roman „Mamac" dobio je Ninovu nagradu i Balkaniku. Dela su mu prevođena na mnoge svetske jezike.

Predrag Koraksić Koraks(1933): Karikaturista čiji likovi već nekoliko decenija govore više od svih novinskih tekstova. Proslavio se crtežima bračnog para Milošević-Marković. Radio je za mnoge domaće listove, održao je nebrojene izložbe, a poslednji dobitnik nagrade grada Beograda za novinarstvo.

Rahela Ferari (1911-1994): Pozorišna i filmska glumica. Studirala je u Budimpešti, majstor transformacije, uspešno i slikovito, na osoben način kreirala je niz karakternih uloga. Dobitnik je Oktobarske i Sterijine nagrade, Sedmojulske nagrade i nagrade „Dobričin prsten".

Prvi časovi na nemačkom

Reskriptom Vojne komande 23. septembra 1858. otvorena je dvorazredna Realna škola u Zemunu, a 31. oktobra iste godine i prvi razred. Škola je bila u zgradi iz 1786. godine. Nastava i administracija su vođene na nemačkom jeziku. Generalna komanda Vojne granice u Temišvaru kasnije je donela odluku 26. juna 1868. da se otvori i treći razred i tada počinje razvoj realne škole preko Male realke (1872-1881) do Velike realke (1881-1895). U ovom periodu škola je bila smeštena u novo zdanje na obodu Zemunskog parka i ta zgrada čini stari deo današnjeg zganja. Iz Velike realke škola je prerasla u Realnu gimnaziju, a prvi ispit zrelosti posle osmog razreda gimnazije, održan je školske 1900.-1901. godine. Početkom 20. veka, 31. maja 1913. godine, zgrada je nadograđena čime je dobila sadašnji izgled.

Nastavak na Blic...