Izvor: Blic, 20.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mito ugrađeno u nelegalne kvadrate
Na adresi u Mosorskoj 7 umesto predviđenih 440 kvadratnih metara niklo je čitavih 1.900, a umesto osam, čak 23 stana. I pored toga što je građevinska dozvola poništena, zgrada je uknjižena i useljena. Investitor je dobro zaradio, a još nije odgovarao za kršenje zakona.
Pre dve i po godine Gradski javni pravobranilac podneo je krivične prijave protiv odgovornih, a tužilaštvo je tek u junu ove godine predložilo pokretanje istrage, ali samo protiv investitora, a ne i opštinskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << činovnika koji su omogućili bespravnu gradnju.
Bespravno sagrađena stambena zgrada u Mosorskoj ulici broj 7 tipičan je primer koji pokazuje kako funkcioniše sistemska korupcija u građevinarstvu za koju svi znaju da postoji. Korupciju je uspela da dokaže uporna prva komšinica, Smilja Radaković Jelić zahvaljujući kojoj je gradski pravobranilac podneo pet krivičnih prijava. Iako umešani u korupciju do danas nisu kažnjeni, niti je zgrada do sada srušena, dokazano je i da je načelnik za komunalne i građevinske poslove opštine Voždovac Nenad Luburić dva puta nezakonito izdavao građevinsku dozvolu za izgradnju istog objekta, koja je dva puta poništavana.
TuŽilaštvo „štiti" krivce
Više od polovine stanara zvanično ne živi u stanovima već u „radionicama", „hobi sobama" i „magacinskim prostorima". Kao takvi su knjiženi stanovi, a investitorima Siniši Nikoliću i Božidaru Stojanoviću je tom transakcijom pošlo za rukom da izbegnu eventualnu odgovornost za višestruko premašen broj izgrađenih kvadrata.
Gradski javni pravobranilac Strahinja Sekulić podneo je u martu 2005. godine krivične prijave protiv načelnika za komunalne i građevinske poslove opštine Voždovac Nenada Luburića, dvojice službenika gradskog Sekretarijata za urbanizam Bojana Milišića i Gorana Obradovića i investitora Siniše Nikolića i Božidara Stojanovića.
- Tek krajem juna 2007. godine Peto opštinsko tužilaštvo podnelo je optužni predlog samo za investitore, dok je odustalo od postupka protiv ostale trojice. Mi smo uradili ono što je bilo do nas, a sada posao predstoji sudovima. Pošto je u pitanju krivični postupak, to će trajati sigurno dugo. Takav je sistem, ali će postupak biti završen. U teoriji je moguće i da ako se dokaže krivica investitora zgrada bude porušena. Tako bi trebalo da bude, ali u našem okruženju to niko ne može da garantuje- rekao je Sekulić za „Blic".
Đorđe Bobić, gradski arhitekta, objasnio je da potražnja za građevinskim zemljištem u Beogradu, u kojem je ekspanzija gradnje ogromna, svakako pogoduje „nekoj vrsti korupcije na svim nivoima gradske i opštinske vlasti". To potvrđuje i podatak da je u poslednje četiri godine, gradski pravobranilac podneo nekoliko stotina krivičnih prijava za korupciju, ali da sudovi procesuiraju samo mali broj ovih prijava.
Građevinarstvo je veoma pogodno za korupciju zbog komplikovane procedure izdavanja dozvola. Novac se brzo okreće, jer vam se za godinu ili dve novac vraća sa velikom zaradom. Na 200.000 evra imate 300.000 evra zarade. U ovoj zemlji nema legalnog posla koji je unosniji - kaže Duško Vuković, predsednik Samostalnog sindikata građevinara Srbije.
U Beogradu 100.000 nelegalnih
objekata
Bivši ministar građevine, a sada predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac kaže da, haos u građevinarstvu nastao devedesetih godina prošlog veka, još nije sređen, a da korupcija u toj oblasti i dalje „cveta". On upozorava da takav odnos i komplikovana administracija odvraćaju investitore koji se žale i na korupciju. I dok u nekim opštinama čekate i po godinu dana, u drugim kao što je Inđija, građevinsku dozvolu dobijate za 24 sata.
Šumarac kaže da samo u Beogradu ima 100.000 nelegalnih objekata, a da bi pod pretpostavkom da svaki od njih ima oko 50 kvadratnih metara, država od njihove legalizacije mogla da prihoduje oko 50 miliona evra. On podseća da je za vreme njegovog mandata za legalizaciju prijavljeno oko 430.000 objekata, a da je od tog broja lezalizovan tek svaki deseti stan.
- Korupcije ima od najnižeg do najvišeg nivoa. Ako vam neko u opštini, na primer, stavi projekat u fioku pa kaže dođite sutra, dođite prekosutra. to je već znak da očekuje novac. Iako postoji zakonski rok od 15 dana za izdavanje građevinske dozvole, uvek se nađe neki dokument u projektu koji „nedostaje" - navodi Šumarac.
Investitori krivi za sporo izdavanje dozvola
Ružno je da Dragoslav Šumarac kao bivši Ministar građevine u prethodnoj vladi komentariše da ima korupcije u građevinarstvu sada kada više nije na toj funkciji - kaže za „Blic" Nenad Komatina, gradski sekretar za urbanizam.
Prema njegovim tvrdnjama dugo čekanje na građevinske dozvole u Sekretarijatu za urbanizam koje često traje po godinu i više dana nije stvar korupcije već investitora koji ne poštuju ono što je propisano Urbanističkim planom.
.jpg)
