Izvor: Blic, 08.Maj.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milioni evra za gradsku kasu
Ukoliko se rebalansom republičkog budžeta znatno smanji iznos sredstava namanjenih Gradu, mnogi važni infrastrukturni projekti biće zaustavljeni. Rešenje bi mogle da budu nove privatne investicije, jer bi se samo naplatom naknada za uređenje građevinskog zemljišta zaradilo stotine miliona evra. Ipak, sudeći prema izjavama investitora, poslovna klima u Beogradu je vrlo loša, zbog čega će neki od njih do daljeg „zamrznuti” svoje projekte.
Republičke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vlasti prethodnih dana najavile su da bi, u okviru smanjenja transfera gradovima i opštinama, Beograd mogao da ostane bez čak 7,4 milijarde dinara. Grad se u ovom trenutku bori da taj iznos bude manji, jer bi tolikim smanjenjem ozbiljno mogli da budu dovedeni u pitanje planirani projekti. Beograd bi se tako mogao naći u situaciji da „bira” da li da stopira infrastrukturne projekte, ukine socijalna davanja ili poskupi pojedine usluge.
Projekti na čekanju
„Rupu” u budžetu bi međutim mogla da popuni realizacija projekata privatnih investitora najavljivanih prethodnih godina, poput „Marine Dorćol”, izgradnje „Grada na vodi”, novih kula u „Erport sitiju”... Kad bi se samo njima naplatila naknada za uređenje građevinskog zemljišta, u gradsku kasu slilo bi se više od milijardu evra.
Najviše bi moglo da se zaradi od izgradnje „Grada na vodi” na području Luke „Beograd”, koja bi pre početka gradnje stambenih, poslovnih i javnih objekata na Dunavu, na površini oko 2,2 miliona kvadratnih metara, Gradu morala da plati ovu naknadu u iznosu od oko 830 miliona evra.
Slično je i sa Kompanijom „Engel” koja bi na Dorćolu trebalo da gradi marinu, stambene i poslovne objekte. Ovo preduzeće bi, po dobijanju svih neophodnih dozvola, trebalo da plati desetine miliona evra na ime ove takse.
- Čekamo da od Sekreatrijata za urbanizam dobijemo prijavu radova. Čim se to dogodi moraćemo da platimo naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Grad nam, međutim, ne olakšava, jer su takse značajno poskupele. To nije način da u uslovima finansijske krize zadržite investitore, već ih na taj način šaljete da ulažu u druge zemlje - kaže Dušica Gaković, PR
Kompanije „Engel”.
Milioni evra mogli bi da se zarade i od kompanije „Erport siti” koja na Novom Beogradu planira da gradi osmu poslovnu kulu. Nije, međutim, poznato da će radovi uskoro moći da počnu.
Neizvesna je realizacija projekata i kod ostalih investitora koji su svoje ideje predstavili u Kanu na Sajmu nekretnina i investicija. Razlog je teška ekonomska situacija, dugotrajno čekanje na neophodne dozvole, ali i visoke naknade za uređenje građevinskog zemljišta, od kojih bi upravo Grad trebalo i da profitira.
Skupo prezoniranje
Visina naknade za uređenje građevinskog zemljišta promenila se u februaru ove godine, kad je poskupela, u zavisnoti od zone, za manje od deset odsto.
- Osim ove osnovice, na visinu naknade utiče i koeficijent koji propisuje Gradski zavod za statistiku, akoji se menja svakog meseca prateći rast cena na malo. Koeficijent se do skoro menjao dnevno, ali se sada to čini na mesečnom nivou, što je olakšica za investitore kada je plaćanje u pitanju - kaže Nenad Bajić, portparol Direkcije za građevinsko zemljište.
Primera radi, taksa po kvadratu za kolektivnu stambenu gradnju, u drugoj zoni, trenutno iznosi 18.252 dinara, a pre februarske korekcije bila je 17.312 dinara, dok je cena za kvadrat zemljišta za poslovno-komercijalne namene, u istoj zoni, sa 26.635 porasla na 28.080 dinara.
Povećanje visine ove naknade više su osetili investitori koji grade na zemljištu koja prezonirana. Do pomeranja iz zone u zonu došlo je zbog promena u urbanističkim planovima i opremanja zemljišta infrastrukturom. Tako je na primer Dedinje, koje je sada infrastrukturno opremljeno, razvrstano iz druge u ekstra zonu stanovanja, pa je taksa po kvadratnom metru poskupela za oko 60 odsto. Slično je sa zemljištem uz saobraćajnicu Beograd-Novi Sad koje je bilo peta zona, a sada je treća, čime je naknada za uređenje građevinskog zemljišta porasla za oko 10.000 dinara po kvadratu.
Mogući problemi u naplati
Problemi u naplati naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta mogu se očekivati u drugoj polovini ove godine, što je pre nekoliko dana potvrdio i direktor Direkcije za građevinsko zemljište Boris Ranković. On je istakao da ovaj problem može da ugrozi planove Direkcije za 2009. godinu čiji je planirani iznos 16,1 milijardu dinara.
- U prvom kvartalu 2009. pažljivo pratimo priliv naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Ona je za sada zadovoljavajuća, ali se očekuju problemi sa naplatom od investitora - rekao je Ranković.
Kakva je vaša vizija budućnosti Beograda do 2020. godine?
Javite se sa predlozima, idejama i razmišljanjima. Vaše ideje mogu biti deo našeg serijala. Pišite nam na adresu - beogradska@blic.rs sa naznakom „ za Beograd grad budućnosti". Čekamo vas.
