Izvor: Blic, 08.Mar.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesto gde se čuo drugačiji stav
Dramski atelje Doma omladine Vračar, poznatiji kao Dadov, već 50 godina je mrestilište glumaca i reditelja, ali i novinara, advokata, političara... Stavljanjem pod kapu Skupštine grada ovo kultno pozorište je konačno i zvanično dobilo status gradske ustanove kulture.
Za 50 godina iz Dadova je izašlo nebrojano danas priznatih pozorišnih radnika: glumaca, reditelja, scenografa. Miloš Žutić, Seka Sablić, Ceca Bojković, Predrag Ejdus, Dara Džokić, Goran Sultanović... >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Spisak glumačkih magova koji su u Dadovu prvi put stali na pozorišne daske gotovo je beskonačan. Nesvakidašnji aplauz koji je „spasavanje" Dadova od privatizacije i mogućnosti da postane kabare, velnes centar ili kafana izmamio, skupštinskim odbornicima pokazuje da ga nisu zaboravili ni oni koji su odabrali neka sigurnija zanimanja. I oni su ostali njegovi verni gledaoci i „navijači".
Asfaltni humor koji osvaja
- Nije nam cilj da napravimo još jedno profi pozorište, nego da sačuvamo Dadov kakav je bio i do sada. Pošto nije mogao da ostane društveno preduzeće, postao je gradska ustanova kulture umesto da padne u ruke nekog privatnika. Nećemo ništa da menjamo u koncepciji Dadova, a na njima je da sačuva dobru tradiciju - objašnjava Gorica Mojović.
Pola veka dadovci su radili sve ono što drugi nisu mogli, hteli ili smeli. Reč im je, od prve predstave Tagorinog „Gradinara" koja je u režiji Milana Bunjevca odigrana krajem 1958. godine, bila najvažnija. Prkoseći dogmi i stereotipima, ozbiljne drame pozorišnih klasika su pretvarali u komedije, radoznalo su otkrivali nove pisce i razbijali društvene tabue. Prva jasno izgovorena psovka u pozorištu došla je sa dasaka Dadova. U jeku „bitlomanije" Šekspir je u njemu propevao na muziku „Zlatnih dečaka", a partizanima i četnicima, u vreme kad je to još bila „vruća" tema, su prestali da budu otelotvorenje dobra i zla.
- Uvek smo imali svoj pogled na stvari. Igrali smo svašta, ali smo se uglavnom zavitlavali sa klasičnim tekstovima. Naše predstave je oduvek bojio asfaltni humor. Na festivalima smo bili prepoznatljivi po razbarušenoj mladalačkoj kulturi - priča Mihajlo Tošić, prvi upravnik i jedan od osnivača Dadova.
Sve dadovske predstave su bile hit. „Avangardni recept", rad uz šalu, dadovcima je pomogao da na mnogim festivalima „potuče" i profesionalna pozorišta.
Teška vremena
Pozorište Dadov su osnovali danas prekaljeni reditelji, a u to vreme buntovni mladići Jovan Ristić, Zoran Ratković, Mihajlo Tošić i Momčilo Baljak. Tada je delovalo neverovatno da pozorište koje još nije stalo na noge izbaci iz kuće Komitet omladine Vračara, ali tako se desilo i Dadov se uselio u Molerovu 33.
- Prostora nije bilo mnogo. Srušeni su zidovi, napravljena bina, koja je bila samo malo uzdignuta od poda, i gledalište sa ne više od 120 mesta. Tih godina u Beogradu nije bilo kafića i muzičkih stubova. Tek poneka kuća je imala televizor, tako da se sve događalo u Dadovu. Kad nisu bile predstave, radila je „Euridika". U njoj su počeli „Zlatni dečaci", „Siluete", „Elipse" do „Partibrejkersa", „Vlada i Bajka".... Kvintet Lazara Tošića je od Dadova dobio prve bubnjeve - seća se Tošić.
Samo šest godina kasnije, kuća je vraćena vlasniku. U Dadovu su se promenila tri upravnika i šest društvenih rukovodilaca, a slika stanja u kome se našao je bila sumorna. Bilo je vreme zakona o udruženom radu, SIZ-ova, davalaca i korisnika usluga, društvenih previranja, finansiranja po broju članova, a Dadov, avaj, nije imao hor i folklor. Otišlo se i dalje u stvaranju vakuuma koji je pretio da ugasi kultno pozorište. Bila je to borba za goli opstanak, utapanje u centar za kulturu pri Božidaru Adžiji, izdavanje zgrade filmadžijama, ideje o spajanju sa KUD „Gradimir", ravnanju poda zbog folkolra, pa čak i ideje o gašenju. Publika međutim, nikad nije napuštala Dadov. On je ostao hram, a zaljubljenici u teatar su u njemu osim dobrih predstava nekad dobijali i hleb sa mašću i alevom paprikom.
Nema protekcije
Gluma ne može da se nauči. Dadov zato, oduvek, samo pomaže talentovanim ljudima da razviju neke sposobnosti. Ovde ne važe veze, protekcije i privilegije, a ljudi koji su dobijali priliku da se popnu na pozornicu uvek su bili najkvalitetniji - kaže Vladimir Mijović, poslednje 22 godine prvi čovek Dadova.
Trupa sa Vračara osvojila Monako
Trupu sa Vračara krase red, prefinjenost ukus i talenat - reči su Žan Vilara, najslaviji francuski glumac 60-tih, posle frenetičnog aplauza i prvog mesta koji je „Izbiračica" Koste Trifkovića u režiji Nebojše Komadine osvojila na Festivalu amaterskih pozorišta u Monaku. Priča o porodičnom tiraninu, razmaženoj izbiračici Malini je odigrana pred princom Renijeom i princezom Grejs Keli. U njoj su igrali Zorica Jovanović, Momčilo Baljak, Ceca Bojković, Mihajlo Tošić, Momčilo Stanišić... Konkurenti su im bili sve sami „anonimusi" Đina Lolobriđida, Fransaoz Sagan, sir Alek Ginis...
