Izvor: Blic, 20.Mar.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesta u koja retko ko dolazi
Ako su arhivi najznačajnije nacionalne kulturne institucije jedne zemlje, onda se tri velika beogradska arhiva zasigurno ne mogu podičiti takvim statusom. Istorijski arhiv Beograda, Arhiv Srbije i Arhiv SCG zapali su poslednjih godina u zapećak ne samo kod nadležnih, već su i Beograđani skoro zaboravili da oni postoje.
Što zbog neangažovanosti i zatvorenosti arhiva, koji su se poslednjih godina bavili isključivo unutrašnjim problemima, a što i zbog neinformisaniosti građana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ove institucije kulture dobile su odliku najslabije posećenih. Neko ko bi možda i hteo da potraži i vidi nešto od važnih spisa naše prošlosti, ne zna ni gde, ni kako, ni da li uopšte može da dođe do njih.
- Veliki broj Beograđana ni ne zna da postoji arhiv, deo zna, ali ne zna šta je to. Imate i one koji znaju da postoji, znaju šta je, ali ne shvataju njegov značaj - kaže Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije.
Posećenošću se najviše može pohvaliti Istorijski arhiv Beograda i to zahvaljujući pisarnici koja izdaje dokumenta svih ugašenih firmi u našem gradu, zatim diplome mnogih škola, dokumenta o oduzimanju i vraćanju imovine, tehničke projekte za uvođenje grejanja ili renoviranje objekata.
- Kod nas se čuvaju podaci o svim zgradama u Beogradu jer se projekti preuzimaju od opština nakon 30 godina. Često ljudi i ne znaju da dokumenta treba da potraže u našem Arhivu - objašnjava Olga Kilibarda, PR Istorijskog arhiva Beograda.
Iako je kroz ovu instituciju prošle godine prošlo 8.000 ljudi, svega par stotina se interesovalo za istoriju glavnog grada, i to uglavnom istraživači, penzioneri, i po koji student i srednjoškolac.
- Nekolicina penzionera često dolazi da istražuje i da se zabavi ovde, kako kažu, jer istraživači postanu često naši prijatelji, srode se sa nama. Zanimaju ih često originalne knjige banjičkog logora ili fotografije značajnih događaja na kojima je neki njihov član porodice - kaže Kilibarda.
Najstariji zaštitnik srpske kulturne baštine i čuvar našeg identiteta, Arhiv Srbije, osnovan 1900. godine. Čitava istorija Srbije, od Nemanjića, preko Karađorđa, do Tita i Slobodana Miloševića pohranjena je u njemu, kao i građa 512 institucija u Srbiji.
- Razmišljamo da osnujemo klub ljubitelja Arhiva Srbije, koji bi okupljao javne ličnosti i mnoge Beograđane, kako bi Arhuv postao kulturna destinacija broj jedan u ovom gradu - najavljuje Perišić.
Najveće interesovanje sugrađana trenutno privlači građa Bezbednosno-informativne agencije, čijih je preko tri miliona stranica povereno na čuvanje Arhivu Srbije. U toku prošle godine podneto je oko hiljadu zahteva za uvid u dosijea, a skoro svakodnevno se ljudi raspituju kad će ovi intrigantni spisi biti dostupni javnosti.
- Ne možemo nesređenu građu davati na uvid, a ne možemo početi da je sređujemo dok ne preuzmemo sve. Problem je u tome što nemamo više gde da smestimo građu BIA. U ovom trenutku građani jedino mogu dobiti informaciju da li postoji dosije o njima ili ne - objašnjava Perišić.
Prema njegovim procenama, samo sređivanje građe moglo bi da bude završeno za godinu dana, ali je za uvid u nju neophodan i zakon o poverljivim dosijeima BIA. Inače, deo građe BIA je i u Istorijskom arhivu Beograda i pristupačno je užoj porodici nosioca dosijea.
Sve ono što je predstavljalo život države u određenom trenutku, dokumenta centralnih državnih organa od 1918. do 2006. godine, značajni svedoci o našoj državi i o njenom odnosu sa drugim državama, može se naći u Arhivu SCG. Čuvaju se tu i velike državne tajne, strogo poverljivi dokumenti i sve to otvoreno za javnost zaključno sa 1977. godinom, jer 30 godina traje zakonski rok o tajnosti, zatim prvo pismo o priznanju Kraljevine SHS, zbirka fotografija iz fonda dvora...
Zanimljivo je da su šestina posetilaca Arhiva SCG u protekloj godini bili stranci i to većinom iz bivših republika. Preovladavaju ljudi iz nauke i pravnici, mali broj studenata i novinara, a ljudi van ovih struka je izuzetno malo.
- Jedno vreme se dosta istraživao narodno oslobodilacki rat, a u novije vreme istraživači se vraćaju temama iz Kraljevine Jugoslavije. Sve je aktuelniji Hladni rat, odnosi među blokovima, Pokret nesvrstanih - primećuje Miladin Milošević, direktor Arhiva SCG.
Do Arhiva SCG se teško stiže
Do Arhiva SCG teško je doći bez automobila. Dva autobusa na liniji 44 dovoze putnike do Topčideske zvezde na pola sata.
- Pisali smo GSP-u i zbog sebe i zbog istraživača, jer se nikada ne možete osloniti na gradski prevoz. Ali niko nije reagovao - jada se Miladin Milošević. Ako se uzme u obzir pravilo Arhiva da se spisi naručuju jednog, a dobijaju na uvid tek sledećeg dana, nekoliko sati je potrebno utrošiti samo na putovanje do željenih spisa.
Trafo preti istoriji
Pre sto godina mnogo se vodilo računa o Arhivu Srbije i nije bilo moguće da, kao sada, ne postoji zakon o arhivima. Na primer, trafo stanica je naslonjena na depo. Elektroinstalacija nije u redu, a krov prokišnjava. Ovde su originalni dokumenti i ako se jednom nešto dogodi, izgubili smo bespovratno istoriju Srbije - upozorava Miroslav Perišić.
