Izvor: Politika, 05.Apr.2010, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merčendajzer u izlogu, a trejder među rafovima
Čudni, strani nazivi koriste se svakodnevno u sve više firmi. – Za reklamaciju kupac mora da potraži „stor menadžera” u „bek ofisu”. – Kad u oglasima traže „rukovodioca stada” telefon se usija, a za čobanina mesecima niko ne pozove
„Napredovala sam u poslu, više nisam običan asistent prodaje, juče sam postala merčendajzer u šoping-molu”, pohvalila se svojim napretkom u karijeri jedna mlada sugrađanka. A kada je već sutradan potrošač došao sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reklamacijom uputila ga je na „stor menadžera” koji je u „bek ofisu”. Starijem sugrađaninu koji je samo hteo novom jaknom da obraduje unuku, ništa nije bilo jasno. Ni većina onih koji su zakoračili u petu ili šestu deceniju života verovatno ne bi razumela ni jednu jedinu reč ove dvadesepetogodišnje novopečene „merčendajzerke”.
Čudni strani nazivi i neke nove titule svakodnevno se koriste u sve više firmi. Prodavacje sada „asistent prodaje”, a „merčendajzer” je zadužen za uređenje izloga i polica u buticima ili za postavljanje proizvoda na rafove u supermarketima. Kada je neka roba na sniženju, on vodi računa i o tome kako je izložena i obeležena.
Kako je bilo lako razumeti žargon modernih kompanija u vreme kada nam je jedina nepoznanica bio „pi-ar menadžer”. A reč „pi-ar”, kojom se imenuje osoba zadužena za odnose s javnošću, danas gotovo da je postala deo srpskog folklora. Oni umesto dojučerašnjih saopštenja novinarima sada šalju „pres rilis”!
I u svakodnevnoj komunikaciji brzo usvajamo strane reči, pa već godinama pišemo „si-vijeve”, „forvardujemo mejlove” i listamo „liflete” u potrazi za nižim cenama u hipermarketima.
Kada god novinari priupitaju trgovce za cene, takva pitanja prodavci prosleđuju „trejderima” – direktorima nabavke posebnih kategorija proizvoda u trgovinskim lancima, poput voća, povrća, kućne hemije, tehnike... A tu su i „kategori menadžeri”: oni brinu o celom procesu, odnosno o nabavci, prodaji i pozicioniranju artikala samo jedne vrste proizvoda.
Za sada, čini se, odolevaju jedino šefovi supermarketa. U većini trgovinskih lanaca i dalje ih nazivaju poslovođama. Možda i oni uskoro postanu „market menadžeri”, „šop menadžeri” ili šta već...
Tako se pojavilo zanimanje „ki akaunt menadžer”, odnosno organizator prodaje, kojem je u opisu radnog mesta da „nahvata” ključne kupce, tačnije važnije kompanije.
Ali nisu samo trgovci slabi na pomodne termine upravljanja, iliti menadžmenta.
Mesecima se niko nije javljao na oglas u jednom lokalnom listu u kojem se za pristojnu platu nudio posao čuvanja stada ovaca na planinama južne Srbije. Ali, čim je umesto – „traži se čobanin”, u novinama zablistao oglas – „traži se rukovodilac stada”, telefon poslodavca nije prestajao da zvoni.
Zaposlene u informatičkim sektorima u kompanijama popularno zovu „aj-tijevci” (IT), a one koji brinu o svim radnicima u preduzeću od milošte zovu „ejč-arovi” (HR).
Ni građevinski sektor nije imun na najezdu inventivnih naziva. Iza izraza građevinski „fejslifting” kriju se radovi na sređivanju, ulepšavanju i „šminkanju” fasada zgrada.
Za lingviste dileme nema. Strane reči sve više prodiru u naš jezik i, kako kažu, većinu bi trebalo proterati.
– Preuzimanje takvih izraza je golo pomodarstvo koje ne vodi ničemu. Kako običan čovek koji ne razume strane jezike može da zna šta se krije iza novonastalih naziva zanimanja. Da bi se snašao, treba mu prevodilac – kaže Milka Canić, lingvista.
Najlepše bi bilo da smo sačuvali naše stare reči, dodaje ona.
– Ništa im nije nedostajalo, ni lepota jezika, a ni savremenost.
Ukoliko se svi budemo potrudili biće manje stranih naziva. Imamo zvanja direktor i šef, to su takođe pozajmljenice, koje su se odomaćile, pa zašto nam je onda trebalo još novih – pita se Milka Canić.
B. Ristivojević
S. Despotović
[objavljeno: 05/04/2010]
.jpg)
