Izvor: Politika, 03.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Menhetn na obali Save
Za Aleksandra Vučića Beograd ima potencijala da postane jak, moćan, finansijski centar, on ga doživljava kao balkanski Njujork
Osim što je kratko vreme živeo u centru grada, Aleksandar Vučić je suštinski vezan za Novi Beograd. Kako za njegov Savski, tako i Dunavski deo. Odrastao u Bloku 45, funkcioner radikala kaže da se ni po čemu nije razlikovao od dece koja su stasavala na novobeogradskom asfaltu.
Deo grada na levoj obali Save dugo je važio za različitost svemu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što je prirodno. Neki teoretičari i arhitekte su, pak, išli toliko daleko optužujući ga za dehumanizaciju i depersonalizaciju odnosa među ljudima. Otuđenost čoveka od čoveka. Isticali su njegovu betonsku, sivu, tehničku, mehaničku komponentu. Kontrast starom jezgru grada.
Vučić, kaže, to nikada nije tako doživljavao. Najviše vremena je proveo u Ulici Jurija Gagarina koja nosi ime po prvom kosmonautu na planeti. Ovaj bulevar je među najdužim u gradu. Objedinjuje nekoliko blokova. Već sama ta činjenica daje joj posebnost.
Za pojedince Jurija Gagarina je još uvek nedođija. Blokovska tajna, nesnalaženje, lavirint u brojkama. Za srpskog radikala, ona je utočište, snaga, širina kojoj kraja nema.
– Na jedinstven način sam vezan za Novi Beograd. Od četvrte godine živeo sam u Ulici Jurija Gagarina, preko puta Doma zdravlja. Koliko sam se samo peska nahvatao u toj ulici. Najviše volim taj deo Novog Beograda kod Savskog keja, kao što mi se danas dopada i Dunavski kej. Da me neko pita da se odlučim između te dve obale, to bi mi bila najteža odluka. Mada, savski deo u mojim razmišljanjima ima neku nostalgičniju notu. Tu sam prvi put izlazio sa devojkama, prvi put se potukao ozbiljnije, igrao fudbal na travnatim terenima. I danas često idem tamo. Vidim da je manje dece nego u moje vreme. Ranije je uvek bilo nekog na ulici. Sada toga nema. Šetalište "Lazaro Kardenasa" je ono što karakteriše ovaj deo. Interesantno, ali niko nikad tačno nije znao kako se ono zove. Ljudi su ga skraćeno zvali samo šetalište. Nema dileme da ono daje poseban pečat, draž ovom kraju, koja se malo gde može sresti. Služilo nam je da prošetamo devojku. A, njima da ih vide sa novim momkom. Pošto su žene pametnije, znale su to bolje i da iskoriste. Pre nekoliko godina, preselio sam se u Bulevar Mihajla Pupina, koji je, takođe, u Novom Beogradu. Dok sam kao podstanar stanovao u Francuskoj ulici, u centru grada, to mi se manje svidelo nego Novi Beograd, iako možda ima onih koji će sada pomisliti kako je to čudno. Ali, za mene ni najmanje – ističe političar. On daje interesantnu tipologiju gradova. Po njegovom shvatanju, izdvajaju se dva karakteristična tipa. Jedni su jaki, moćni, snažni, a drugi, poput Verone ili Firence, zadržavaju srednjovekovnu patinu. Beograd za Vučića ima potencijala da postane balkanski Njujork.
– Beograd može da ima tu moć, snagu, da bude finansijski centar ovog dela sveta. Da njegov kvalitet izbija iz svakog njegovog dela. To možemo da napravimo od Beograda. Bio sam u skoro svim gradovima Evrope, živeo u Londonu. Beograd je u smislu lepote, duhovne čistote, drugačiji od svih. On je snažan, robustan. Danas se strahovitom brzinom širi, uvećava. Uskoro će imati tri miliona stanovnika. Time ravnopravno ulazi u porodicu petnaest najvećih gradova u Evropi. Ali, tada više nemamo prava da se bavimo sitnim pitanjima i "šminkanjem" ulica. U tom slučaju, moraće da se razvije snažna ekonomija, tako da postane biznis sedište Jugoistočne Evrope. Mislim da je to i jeste njegova budućnost – naglašava Vučić. Saglasan je da su potrebne ozbiljne kapitalne investicije, čemu bi on kao gradonačelnik pružio prioritet.
– Neshvatljivo je da se niko ne upušta u sređivanje dela oko Železničke stanice. Tu može da se izgradi najlepše mesto u ovom delu Evrope, sa pogledom na ušće dve reke. Podatak je da Budimpešta od turizma na godišnjem nivou privuče dve milijarde evra. Šta je sa Beogradom? Kada sletite na aerodrom u Instanbul, znate da ste došli u modernu, uređenu državu. U to ne mora niko da vas ubeđuje, to se vidi već na prvom koraku. A, kada vozom dođete na beogradsku železničku stanicu, čovek se prvo uplaši gde se nalazi. Tek kasnije shvatite da Beograd ima i "drugo", lepše lice. Železnička stanica bi svojom rekonstrukcijom mogla da doživi pravi "procvat", urbanističku renesansu – primećuje on.
Ono na šta političar nikako ne pristaje jeste podela Beograđana na urbane, suburbane i ruralne. Po njegovom shvatanju ne smeju da postoje nikakve razlike. Beograd je za njega kolevka svih Srba, stub Srbije.
– Voleo bih nešto da uradim za svoj grad. Bakočević ima pločnik u Knez Mihailovoj, Pešić, i da ne pričamo, mnogo toga, a Mostarska petlja i danas stoji kao vrhunac njegovog rada i napora. Možda bi sada trebalo podići novi grad na obali reke, u svakom slučaju nešto što bi Beograd uvelo u svet metropola. Nešto što bi ga predstavilo kao moćan, finansijski, industrijski, privredni, intelektualni centar, a istovremeno na topliji i lepši način – razmišlja naš sagovornik. Sve prisutnija modernistička arhitektura prati trend naseljavanja i po njegovom shvatanju više ne postoji način da bude izbegnuta.
– Moderna arhitektonska gradnja, uz uvažavanje onoga što je vredno i što su starine, jeste koncept Beograda u budućnosti. Ne mogu sve ulice izgledati kao Skadarska. To će ostati raritet koji će ljudi dolaziti da gledaju. Nama je potreban Menhetn na obalama reka i imaćemo ga – smatra visoki funkcioner Srpske radikalne stranke. Iako nije bio za rešenje da zgrada ranijeg saveznog parlamenta, današnji Dom Skupštine Srbije, bude na usluzi srpskim poslanicima, ona je za njega ipak najvrednije zdanje.
– Posle njegovog unutrašnjeg urušavanja trebalo bi izvršiti dodatnu restauraciju. Ta zgrada ima svoju neverovatnu i bogatu istoriju. Postoje čak pisana dokumenta o načinima na koji ona treba da se zaštiti, osvetli, kako da se sačuva. Uz impozantne skulpture "Igrali se konji vrani" Tome Roksandića svakako je to zgrada koja ostavlja najjači utisak – konstatuje Aleksandar Vučić.
Aleksandra Marković
[objavljeno: 03.01.2007.]
