Izvor: Politika, 15.Maj.2011, 00:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maseri, monteri, zidari... brže do posla
Za upis pojedinih trogodišnjih smerova treba više bodova nego za neke četvorogodišnje. – Od 51 srednje stručne škole u glavnom gradu 34 školuju zanatlije. – Odskočna daska i za dalje školovanje
Budućim srednjoškolcima najmanje su privlačni trogodišnji obrazovni profili! Ovakvu konstataciju osporavaju đaci kojima odlične ocene nisu preokupacija.Možda ne bi bilo toliko nezainteresovanih osmaka za zanate kada bi bili više obavešteni – ne postoji na jednom mestu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sabrana i istaknuta ponuda kuća znanja koje školuju zanatlije. Zainteresovanim roditeljima nije teško da „peške” prikupljaju informacije, od škole do škole. Raspituju se o uslovima boravka i rada, ponudi i perspektivnosti zanata.
Srednjih stručnih škola u Beogradu ima ukupno 51, a njih 34 nude trogodišnje obrazovne profile. Oko 3.500 mesta rezervisano je za prvake.
I đaci i roditelji bivaju prilično iznenađeni kad saznaju da za mesto u pojedinim trogodišnjim smerovima već godinama treba više bodova nego za stolicu u četvorogodišnjim. Tvrdnju ilustruje primer da je upisni prag lane u svim smerovima Elektrotehničke škole „Stari grad” bio niži od najmanjeg broja poena potrebnih za prijem u trogodišnji odsek maser u Farmaceutsko-fizioterapeutskoj školi. Poslednji upisani prvak među buduće masere „provukao” se sa 46,92 bodova, a zavredeo ih je isključivo na osnovu uspeha u osmoletki.
Obrazovni profili u oblasti zdravstva su u grupi najtraženijih jer čim maturiraju, đaci medicinskih škola mogu da se zaposle. Zanimanje zdravstveni negovatelj je izuzetno traženo na tržištu rada, a u prestonici se ovo zvanje stiče jedino u zemunskoj Medicinskoj školi „Nadežda Petrović”, posle tri godine učenja po novim nastavnim metodama u oglednim odeljenjima.
– Budući negovatelji imaju veliki fond časova praktične nastave u staračkim domovima i kad steknu diplomu oni koji žele mogu odmah da se zaposle, jer iz škole nose i znanje i radno iskustvo. Obično im nude posao u nastavnim bazama naše škole, ali se deca radije zapošljavaju u privatnim staračkim domovima – kaže mr Biljana Jovanović-Glavonjić, pomoćnik direktora Medicinske škole u Zemunu.
Uglavnom devojčice, ali i dečaci koji bi da što pre steknu zvanje i počnu da zarađuju, upisuju Školu za negu lepote. Računaju da će uvek biti dama i gospode raspoloženih za ulepšavanje, da je otvaranje frizerskih salona isplativo i da ne manjka ženskog sveta koji želi, makar zahvaljujući nadogradnji, duge i lepo lakirane nokte. Zato upisuju odseke ženski i muški frizer ili manikir i pedikir.
Malim maturantima, koji sanjaju da postanu modni dizajneri ili kreatori unikatnih atraktivnih detalja, a znaju da neće sakupiti dovoljno poena da bi upisali umetničke škole za darovite, zanati mogu biti odskočna daska. Nesvakidašnja garderoba, šik obuća, krznene bunde, neobične tašne, kožni novčanici, kaiševi... umetnička su dela dece koja stasavaju u zanatlije u Tehničkoj školi za dizajn kože.
– Tašne, koferi, novčanici, rukavice... koje su izradili naši đaci bili su među najboljima na međunarodnim i sajmovima mode kod nas. Imamo učeničku kompaniju u kojoj deca izrađuju narukvice, čizme, jakne... Počinju maštovitom zamisli, crtaju umetničke skice, kroje, oblikuju, šiju, a konačne proizvode prikazuju na modnim revijama. Zanat „kradu” od iskusnih majstora na časovima prakse u firmama „Mona”, „BN bos”, „Polino”... gde kasnije mogu i da dobiju posao – objasnila je Ljiljana Gligorović, direktor Tehničke škole za dizajn kože. Ona naglašava da je znatno više dece koja su raspoložena da prodaju nego da kreiraju robu. Budućim trgovcima namenjeno je najviše mesta u prvom razredu Trgovačke škole, čak 150.
Dobrodošli majstori: elektroinstalateri, autoelektričari, automehaničari, bravari... zvanje stiču posle tri godine učenja. Među smerovima elektrotehničke struke posebno su potrebni monteri telekomunikacionih mreža, a godišnje ih samo 60 prima Srednja tehnička PTT škola.
– Građevinari su traženi i cenjeni i imaju obezbeđen posao. Posebno vrede zanati u trogodišnjem trajanju, jer malo je školovanih koji rade na građevinama. Građevinska preduzeća u društvenom i privatnom sektoru stipendiraju učenike svih trogodišnjih profila u našoj školi, a mi đacima obezbeđujemo smeštaj u domu – ističe Momir Andesilić, direktor Građevinske škole, jedine koja u Srbiji obrazuje zidare, armirače, krovopokrivače, stakloresce, keramičare, montere suve gradnje, hidrograđevinare, tesare...
A ko tvrdi da dugi, ukrašeni nokti devojčurcima smetaju da delju, rezbare, turpijaju, šmirglaju drvo, taj nije odavno svratio u Tehničku školu „Drvo art”. Stolari, proizvođači finalnih proizvoda od drveta, tapetari-dekorateri, samo su neki od trogodišnjih smerova kojima su se i devojke posvetile u ovoj školi.
Da je školsko doba pravo vreme da karijera počne da se gradi, potvrđuju najmlađi majstori gastronomije koji diplomu kuvara stiču u dve prestoničke škole. Po dobrom glasu u stopu ih prate školske kolege konobari. Budući eksperti za izradu slatkiša u glavnom gradu stiču znanje samo u Ugostiteljsko-turističkoj školi. Postaju poslastičari bez premca čija se umešnost meri zlatnim medaljama i peharima sa mnogih takmičenja, ali više nego u uspehu i odličnim ocenama uživaju baveći se najslađim poslom na planeti.
Milenija Simić-Miladinović
objavljeno: 15.05.2011
.jpg)
