Izvor: Politika, 06.Jul.2009, 02:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjak šoping molova u metropoli
Beogradu nedostaje najmanje 200.000 kvadratnih metara modernog maloprodajnog prostora. – Evropski prosek je od 300 do 400 kvadrata na 1000 stanovnika
Beogradu nedostaje najmanje 200.000 kvadratnih metara modernog maloprodajnog prostora uprkos utisku da šoping molovi poslednjih godina niču kao gljive posle kiše. Za razliku od Novog Beograda koji je zasićen trgovinskim centrima, staro jezgro grada, kao i opštine udaljene desetak kilometara od centra, kažu upućeni, kuburi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa „potrošačkim carstvom”.
Prema rečima Nebojše Nešovanovića, rukovodioca odeljenja procene nekretnina u „King strdžu”, prestonici je potrebno do pola miliona kvadrata prodajne površine, a dosad je niklo manje od polovine.
– Evropski prosek je 300–400 kvadrata na 1.000 stanovnika. Šoping molovi koji su već sagrađeni ne zadovoljavaju naše potrebe, jer kada se kaže da „Ušće” ima 150.000 kvadrata ili „Delta” 85.000, misli se na bruto površinu, a u stvari koristan prodajni prostor je oko 40.000 u „Ušću” i oko 30.000 u „Delti” – objašnjava Nešovanović.
Zašto nam je potrebno toliko kvadrata modernog trgovinskog prostora Nešovanović potkrepljuje činjenicom da je tražnja veća od ponude i da se menjaju ne samo zahtevi potrošača, već i svetskih trgovinskih lanaca koji ne žele da uđu na tržište ukoliko ne mogu svoje brendove da plasiraju u deset modernih šoping molova.
– Osim toga, veći izbor povećao bi konkurentnost koja bi se odrazila i na sadašnju prosečnu cenu zakupa od 30 evra po kvadratnom metru, što u krajnjoj liniji plaćaju i građani. U razvijenim zemljama cena zakupa je do 20 evra. Trgovci u „Merkatoru” tri godine nisu morali da se bore sa konkurencijom jer je nisu ni imali – ističe Nešovanović.
U dvostruko manjem Zagrebu radi pet šoping molova, u Bukureštu, približno sličnom po veličini, otvoreno je 14, u Budimpešti 15.
Od brojnih tržnih centara koji su u poslednje dve godine najavljivani pitanje je koliko investitora će imati petlju da se usled finansijske krize upusti u projekte vredne bar 50, 60 miliona evra koliko je potrebno za jedan potrošački hram u 21. veku. Zarada kod ove vrste nekretnina vraća se tek posle desetak godina.
– Ne verujem da ćemo u naredne tri godine dobiti još jedan tržni centar tipa „Ušća” ili „Delte” – smatra Nešovanović.
Njegovo mišljenje deli Slobodan Mihajlović, savetnik za nekretnine.
– Zasad nema stranih investitora koji bi podržali takve projekte, a mislim da domaćem tržištu treba ponuditi drugačiji koncept, mešavinu stambenog, kancelarijskog i prodajnog prostora na jednom mestu – naglašava Mihajlović.
Bez obzira na nimalo optimistične procene, na nedavno održanim sajmovima nekretnina u Beogradu najavljeno je da bi do kraja godine mogla da počne gradnja šoping mola „Trošarina”, kao i tržnog centra na Adi Huji. Osim hipermarketa, brendiranih prodavnica, restorana, posetioci će u njima moći da se zabave i opuste. Između ulica Kumodraške i Beranske oko pet hektara zemljišta rezervisano je za budući šoping mol „Trošarina”. Projektom je predviđeno da graditeljska ruka oblikuje 73.000 kvadrata, u koje će kompanija „Verano grupa” da uloži oko 50 miliona evra.
– Dobili smo odobrenje za gradnju, završen je glavni projekat i formira se zahtev za prijavu radova. „Trošarina” će biti spremna za izgradnju od jeseni, a početak radova će delom zavisiti od stanja na tržištu kapitala – kaže Krsta Sandić, potpredsednik „Verano grupe”.
Isti investitor planira da podigne šoping grad „Brdo” pored Ibarske magistrale. Prema idejnom projektu, budući kompleks prostiraće se na 80 hektara, a Sandić očekuje da će za 18 meseci biti završena planska dokumenta za tu lokaciju.
Uprkos brojnim poteškoćama oko pribavljanja dozvola za gradnju tržnog centra na Adi Huji, Goran Pavlović, direktor „Brifa” za Srbiju, investitora, kaže da bi radovi trebalo da počnu na jesen. Ova grinfild investicija, vredna oko 86 miliona evra, zaposliće 800 ljudi, a novi tržni centar imaće blizu 60.000 kvadrata.
– Otklonili smo primedbe tehničke komisije za studiju o proceni uticaja tržnog centra na životnu sredinu, što je bio poslednji zahtev Sekretarijata za urbanizam, i sada čekamo to rešenje, kao i potvrdu o prijemu dokumentacije – ističe Pavlović.
Njihova dodatna poteškoća koja bi mogla još da uspori početak posla jeste to što ne mogu da se uknjiže kao korisnici parcela sve dok se grad i „Luka Beograd” spore oko prava korišćenja 200 hektara zemljišta, uključujući i placeve koje je pre pet godina zakupila „Montmontaža” – firma koja je od 2007. u vlasništvu „Brifa”.
D. Mučibabić
[objavljeno: 06/07/2009]
