Izvor: Blic, 28.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo ko se vrati iz Beograda
LESKOVAC - Polovina od oko 1.500 ovogodišnjih leskovačkih maturanata planira da upiše fakultete u Nišu, Beogradu ili Novom Sadu. Kada diplomiraju, ako je suditi po iskustvima prethodnih generacija, samo pet odsto njih vratiće se u Leskovac. Tako znanje, mladost i i pamet ostaju u velikim gradovima.
Uprkos tome, Leskovcu ne manjkaju visokoobrazovani kadrovi. Fakultetsku diplomu mnogi su stekli po „ubrzanom postupku" na isturenim odeljenjima u Leskovcu, okolnim gradovima, ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Bugarskoj pod sumnjivim okolnostima.
- Odliv mladih kadrova predstavlja veliki problem. Mnogi od naših fakultetski obrazovanih kadrova imaju nedostatke u obrazovanju, između ostalog - ne govore engleski jezik i ne barataju kompjuterom. To je jedan od razloga dugogodišnjeg propadanja Leskovca - kaže Vladan Marinković, predsednik opštine.
Maturanti se ne osvrću na žalopojke opštinara.
- O tome je trebalo da razmišljaju ranije dok su zapošljavali ljude isključivo po partijskoj pripadnosti bez obzira na njihove kvalitete - veli Milan Prokopović, apsolvent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, koji ne planira da živi i radi u rodnom gradu.
Mnogi leskovački maturanti navode da ne planiraju da se posle studija vrate u „prljavi Leskovac" jer u njemu nema posla, a nema ni mesta za noćne izlaske. Niko od budućih akademaca ne misli da bi svojim povratkom mogao da utiče da se u gradu nešto pozitivno promeni.
- Studiraću ekonomiju, odnosno bankarstvo u Beogradu, i tamo ću se zaposliti u nekoj dobroj banci. To je dobro plaćen i siguran posao, a odavde želim da pobegnem što pre - veli Milena Mitrović iz Ekonomske škole.
Milenino mišljenje deli većina maturanata odeljenja IV/5 u leskovačkoj Ekonomskoj školi, a ni gimnazijalci iz odeljenja IV/1 ne žele da životnu sudbinu vežu za rodni grad.
- Od detinjstva želim da studiram filmsku režiju i pravim dobre filmove - kaže gimnazijalac Vlastimir Stojanović.
Njegova drugarica Marija Mitić planira da završi žurnalistiku i ostane da živi u Beogradu, dok će Jelena Stamenković i Milica Mitić okušati sreću na Pravnom fakultetu u Beogradu ili Nišu. Aleksandar Anđelković i Saša Stojanović žele da budu profesori fizičkog vaspitanja i svoje životne planove ne vezuju za Leskovac.
Stefan Savić Trifunović odmalena planira da bude sveštenik i da živi u Leskovcu.
- Kad završim Bogosloviju, mislim da ću u Leskovcu dobiti parohiju - kaže ovaj mladić i obećava da će svima iz odeljenja krstiti decu i seći kolač na slavi.
Da su svetlosti velegrada jače od želje za povratak u rodni grad, govori i podatak da se posle završenih studija, iz Beograda u Leskovac iz generacije 2001. vratilo samo pet bivših gimnazijalaca.
- U Leskovac su se vratili samo oni koji imaju probleme sa ispitima. Većina nas je diplomirala u roku i svi radimo. Ja od prošle jeseni radim u jednoj privatnoj firmi za platu od 500 evra. Iako ponekad radim i po 16 sati, veoma sam zadovoljna - kaže Jadranka Vasiljević, profesorka nemačkog jezika.
Njena koleginica Valerija Ivanković ima još dva ispita do diplome profesora engleskog jezika.
- Želela sam da studiram u Beogradu kako bih otišla iz Leskovca. Ne brinem za posao. Problem je samo stan, ali to će rešiti moji roditelji jer planiraju da mi kupe garsonjeru u Beogradu - veli Valerija.
Ako momak ima stan
Da njihove ćerke ne bi imale smeštajne probleme na studijama u Beogradu, mnogi roditelji podižu skupe kredite i kupuju jeftinije stanove. Neke preduzimljivije studentkinje iz Leskovca taj problem rešavaju udajom.
- Ako momak ima stan, kriterijumi o njegovom izgledu i pameti se snižavaju. Problem, međutim, predstavljaju Beograđani. Pročitali su nas, pa niko od njih ne želi s nama ozbiljniju vezu - priča Milena S.
