Izvor: Politika, 23.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali svet Maje Volk
Sve ono što je dosad postigla i što radi da život učini radosnim za sebe, svoju porodicu, ali i za druge, ovu profesorku filmske dramaturgije čini elementarnom pojavom
Kad su se već razmahali toliki kvizovi oko nas, hajde da i ja ne budem mimo sveta i postavim čitaocima zagonetku za čije odgonetanje ne sleduje novčana nagrada, već veliko zadovoljstvo što ste nešto više saznali o jednoj izuzetnoj ličnosti. Po čemu možemo prepoznati ženu o kojoj će ovde biti reči? >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dobro, de, evo male pomoći.
Ona predaje filmsku dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kao i na umetničkim akademijama u Banjaluci i Novom Sadu. Vlasnik je dve titule doktora nauka i autor dve monografije, dva romana, knjige poezije, radio drame, dva romana za decu, dva igrana filma, niza radio i televizijskih emisija... Svira na klasičnoj gitari 30 godina, govori pet jezika, a peva na deset. I, povrh svega, uspešna je majka troje dece: Teodore (17 godina), Milene (16) i Mihaila (12).
Gde to ima? Ima, ima, u Beogradu.
To je ona – Maja Volk.
I šta drugo da je pitam kada smo se upoznali prošle srede, sem ono što bi i većina: kako je uspela sve to da postigne? U vreme kada se mladi ljudi žale da zbog jalove prezautesti nemaju vremena čak ni roditeljima da kažu "dobar dan", ova moderna heroina kulturnog života prestonice može da bude primer svima umornim od života kako se ne posustaje i kako od života načiniti radost.
– Mislim da sam jedina koja je završila kompletno školovanje na Fakultetu dramskih umetnosti – počela od brucoša, diplomirala, doktorirala i postala predavač – kaže Maja.
Podsećam je na porodicu u kojoj je odrasla kao jedino dete Petra Volka, jednog od naših najboljih
poznavalaca pozorišta, i Mirjane Kodžić, glumice i pisca. Nije bilo lako živeti pod istim krovom gde su sve troje neumorno stvarali, pisali, raspravljali o umetnosti.
– Naša kuća je bila istinska renesansna radionica sa surovim uslovima. Jesam jedinica, ali sam bila razmažena samo u tom smislu što su mi roditelji omogućavali da dobijem sve ono što mi je bilo potrebno za ostvarenje mojih zamisli ili, kako danas kažu, projekata. Tu sam naučila da ne rasipam energiju, da ne čekam inspiraciju, već da svakodnevno radim, radim... – ističe profesorka filmske dramaturgije, ponosna što su film "Šejtanov ratnik" kompletno uradili njeni studenti.
Ne mogu da izdržim, a da je ne pitam kako na sve te aktivnosti gledaju njena deca.
– Mogu da kažem da i nisam neka domaćica, tu zakidam. Živimo kao u komuni nas četvoro, ja i moje troje dece. Odlazak muža je delovao stimulativno, pa sam, eto, zahvaljujući tome napravila i di-vi-di snimak mog koncerta – dodaje Maja koja sa svojim bendom "Borogodo" oduševljava sve ljubitelje latino-muzike i portugalskog fada. Na programu su uvek pesme tri najpoznatije pevačice Španije, Portugalije i Latinske Amerike: Marije Dolores Pradera, Amalije Rodrigeš i Mersedes Sose.
Između predavanja i koncerata u Kult teatru Ustanove kulture "Vuk Karadžić", Maja Volk utorkom uveče peva na Adi Ciganliji, u kafiću "Sanset" na makiškoj strani, sredom i subotom u kafiću "Santjago", četvrtkom u Akademiji 28, a petkom u kafiću "La Revolusion". Kad god je u Banjaluci, i tamo svira i peva.
Kako na to njeno pevanje gledaju njeni najbliži, prijatelji, kolege, studenti.
– Kolege nikad nisu bili ni na jednom mom koncertu. Studenti me obožavaju i pomažu mi u pripremi koncerta. Ja sam večiti optimista i uvek im dajem energiju. Tata Petar malo negoduje. Kao ono, školovao sam te za druge stvari, a ti sviraš i pevaš po kafanama. Mama mi je umrla pre više od dve godine. Ona mi je uvek davala punu podršku. Još u 12. godini rekla mi je da naučim da sviram gitaru, jer jednog dana to može da me ishrani i nikad neću biti gladna, pa je na kraju ispalo tako. Zbog mene i Dušana Bogdanovića u Muzičkoj školi "Slavenski" su i otvorili Odsek gitare – kazuje Maja Volk.
Dosad je svirala i pevala na četrdesetak mesta. Imala je tri koncerta u Sarajevu, dva u Novom Sadu, zatim u Kragujevcu, a sprema se da ih održi u Nišu i Smederevu. Kaže da sve radi sama, na o-ruk sistem.
Sve hoću nešto da je pitam, okolišim, pa na kraju skupih hrabrost i rekoh: peva li i na svadbama. Da, pevala je i na svadbama, bez obzira što je ponekad imala osećaj da "baca bisere pred svinje". Zato je oduševi kad, na primer, priđe devojka i u znak zahvalnosti za izuzetno veče poljubi joj ruku ili neka druga, iz sveg glasa, vikne: "To, kraljice!" Naravno, peva na onim otmenim svadbama gde žele da slušaju latino-muziku. Samo, tamo se ne pretržu od davanja bakšiša.
– O, pa ja sam najobrazovanija pevaljka na estradi. Sem dva doktorata, govorim engleski, francuski, italijanski, španski i portugalski jezik. Pevam na deset jezika. U vreme postdiplomskih studija u Parizu i Sidneju pevala sam i na ulici i tu sam shvatila, naročito posle gostovanja u jevrejskoj četvrti u Sidneju, da među slušaocima imam razne nacije, koji se i te kako obraduju kad im nešto otpevam na njihovom jeziku. I odmah je zarada bolja. Ja tu imam zdrav odnos. Svako veče pevanje, svako veče keš i rešen je problem egzistencije – otvoreno govori izvođač filmske muzike na koncertima pod nazivom "Put oko sveta za 90 minuta".
Kaže da ne čita novine, ne govori o politici.
– Imam svoj mali svet i prezadovoljna sam. Družim se, uglavnom, sa mladim ljudima koji još nisu stigli da se iskvare. Kad god se povede reč o nekoj drugoj temi, a ne o muzici ili umetnosti uopšte, onda je to za mene naučna fantastika. Volim da putujem sa svojom decom, koja nisu bogzna kako sjajni đaci, ali su zato izuzetno kulturna. Znam šta znaju i šta mogu da im prenesem. Ja sam jedna liberalna majka, njihov drugar, i to je ono što me čini srećnom – govori Volkova, sva u pripremama za sledeći koncert u Kult teatru 30. marta.
Po svemu sudeći, a uzimajući u obzir i vreme u kojem živimo, Maja Volk je ne samo izuzetan stvaralac, pedagog, već sve ono što je u životu postigla i što sada preduzima čini je – elementarnom pojavom.
Ferid Mujezinović
[objavljeno: 23.03.2007.]
