Izvor: Politika, 18.Jan.2011, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Mala matura” obavezna, spremne zbirke zadataka
Zadaci će biti drugačiji po formulaciji i tipu od onih koje su uvežbavali mali maturanti prethodnih godina jer su prvi put urađeni u skladu sa standardima. – Nastavnici dužni da u okviru četrdesetočasovne nedelje pripremaju đake za završni ispit
Zbirke zadataka za srpski jezik i matematiku uz pomoć kojih će se osmaci pripremati za polaganje završnog ispita spremne su. Školama će biti prosleđene u elektronskoj formi. A zadaci su ove godine, prvi put, osmišljeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u skladu sa obrazovnim standardima za kraj obaveznog školovanja koji su usvojeni lane. Te standarde poseduje svaka škola, a oni su definisani za tri nivoa postignutih znanja – osnovni, srednji i napredni. Testove će u najvećoj meri činiti zadaci kojima se proverava da li su osnovci posle osmogodišnjeg školovanja savladali osnovni nivo znanja.
Zadaci će biti drugačiji po formulaciji i tipu od onih koje su uvežbavali mali maturanti prethodnih godina jer su prvi put urađeni u skladu sa standardima.
– Zbirke su gotove, ali se još nismo dogovorili da li će biti distribuirane samo u elektronskoj formi, što je takođe novina. Smatramo da moramo imati i zbirke u štampanom izdanju o čemu ćemo se dogovoriti sa Prosvetnim pregledom. Puno je porodica koje nemaju kompjutere kao i škola koje ne mogu da odštampaju primerke za osmake. Do kraja meseca, ili početkom idućeg zbirke će biti objavljene – najavio je Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete zadužen za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje,
dodavši da je juče počela obuka profesora matematike i srpskog jezika koji će kasnije obučavati kolege da ispituju i proveravaju znanje osnovaca u skladu sa standardima.
Podsetio je da u zakonu, a i u pravilniku o polaganju završnog ispita, stoji da su nastavnici dužni da u okviru četrdesetočasovne nedelje pripremaju đake za završni ispit, to jest da su škole obavezne da pripremu za završni ispit uključe u nastavni program. Zato Popov smatra da nema potrebe da se osmaci spremaju plaćajući privatne časove.
– Ne može se pasti na ovom ispitu jer ne postoji minimalan prag znanja dovoljan za polaganje. To, naravno, ne znači da đaci neće biti motivisani da uče i urade testove najbolje što mogu jer im od broja bodova koje budu zavredeli zavisi da li će uspeti da se domognu mesta u željenoj srednjoj školi. Od maksimalnih 100 poena uspeh đaka od petog do osmog razreda nosiće 60 bodova, a 40 poena je najviše što mogu dobiti na završnom ispitu. Taj model se koristi u mnogim zemljama, ali i za upis na fakultete – pojašnjava pomoćnik ministra i kaže da pravilnik o upisu još nije izrađen, ali da će biti gotovo isti kao i prošle godine jer se upis u srednje škole obavlja na osnovu uspeha iz osmoletke i bodova sa završnog ispita.
Upravo zbog selekcije na testovima će biti i zadataka koji po težini pripadaju srednjem i naprednom nivou postignuća, a definisani su obrazovnim standardima. Ove godine završni ispit će činiti testovi iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, i matematike. Sam način polaganja neće se bitno razlikovati u odnosu na prethodne godine. Za svaki predmet ispiti će trajati dva sata, a biće upriličeni u dva različita dana u osmoletkama.
– Osmaci će imati sasvim dovoljno vremena da se pripreme za testove na kojima će ih očekivati 50 odsto poznatih zadataka iz zbirki, 25 odsto zadataka koji će đacima biti delimično poznati i 25 odsto nepoznatih zadataka. Zato je preporuka malim maturantima da nastavnike obaspu pitanjima da bi razjasnili eventualne nejasnoće. Osim što bi valjalo da vežbaju zadatke iz zbirki, treba da provežbaju i one iz udžbenika – predlaže Želimir Popov.
U toku polaganja završnog ispita dežuraće i profesori zaposleni u osnovnim i srednjim školama. U učionicu u kojoj budu polagali ispit osmaci neće moći da unose udžbenike, sveske, ništa osim osnovnog pribora za rad. Kao i ranijih godina, neće smeti da upotrebljavaju digitrone, mobilne telefone i druge digitalne naprave, a dežurni profesori će imati pravo da nedozvoljen „pribor” oduzmu pre početka ispita.
– U toku polaganja ispita ove godine će biti strahovito pooštrena kontrola. I to prvenstveno da bi se sprečilo prepisivanje. Naknadna istraživanja su pokazala da su deca posle položenog kvalifikacionog ispita rešavajući iste testove ostvarivala znatno lošije rezultate, što svedoči da je prepisivanja prethodnih godina bilo – tvrdi pomoćnik ministra prosvete.
Polaganje „male mature” obavezno je za sve osmake. Ispit će biti posebno prilagođen učenicima sa smetnjama u razvoju koji osnovno obrazovanje stiču prema individualnom obrazovnom planu. Traženi prag znanja ne postoji, što znači da će završni ispit položiti đaci koji ga budu uradili, nezavisno od broja bodova koje budu zavredeli.
– Učenici osmog razreda su prva generacija koja će u junu ove godine polagati završni ispit. Za razliku od prethodnih godina kada su kvalifikacioni ispit polagali samo osmaci koji su želeli da nastave obrazovanje u četvorogodišnjim srednjim školama, završni ispit je sada obavezan. Oko 80.000 osmaka, koliko ih trenutno ima, moraće da ga polažu. Ko ne bude polagao „malu maturu” neće moći da nastavi školovanje. Pored svedočanstva koje đaci dobijaju kada završe osnovnu školu, dobiće i posebno svedočanstvo o položenom završnom ispitu – objasnio je Popov.
„Mala matura” će se postepeno menjati. Iz godine u godinu za kraj osnovnog obrazovanja polagaće se testovi iz srpskog/maternjeg jezika i matematike na kojima će biti sve manje poznatih zadataka. Konačni oblik završni ispit treba da dobije u školskoj 2013/2014. godini. Tek tada će svi zadaci biti nepoznati, a osmaci će uz testove iz srpskog jezika i matematike polagati još jedan kombinovani.
– Kombinovani test će činiti pitanja iz istorije, geografije, fizike, hemije i biologije. Konačan oblik završnog ispita u osnovnim školama polagaće generacija učenika koji sada pohađaju peti razred. Provera znanja ne treba da ih plaši. Neće se od đaka tražiti da u glavi za ispit drže brdo informacija, nego da na testu pokažu koliko su u stanju da primene znanje stečeno u toku obaveznog obrazovanja – napominje Želimir Popov.
Milenija Simić-Miladinović
objavljeno: 18.01.2011.
