Izvor: Politika, 17.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mala fabrika lekova u apoteci
Pacijenti koji nigde ne mogu da pronađu neki preparat traže pomoć farmaceuta Apoteka „Beograd”
Većina građana misli da je jedino zaduženje farmaceuta da izdaju medikamente sa rafova apoteka, a ovu predrasudu razbijaju farmaceuti iz Apoteka „Beograd”, koji svakoga dana izrađuju na stotine različitih vrsta preparata.
Pacijenti koji nigde ne mogu da pronađu određeni lek, neophodan u lečenju neke bolesti, slamku spasa često nalaze u objektima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ove ustanove, u kojima iskusni farmaceuti izrađuju takozvane magistralne lekove i to na osnovu određenog recepta koji je lekar preporučio bolesniku.
U apoteci „Prvi maj” stručnjaci najčešće mešaju supstance od kojih nastaju razni oftalmološki preparati, a koje koriste uglavnom stariji građani, ali i gelove, paste, rastvore za one nešto mlađe Beograđane koji imaju problematičnu kožu.
– Jedino ne pravimo tablete, ali zato izrađujemo dijagnostička sredstva i trake, emulzije, kapi, masti... Imamo i savetovalište o zdravstvenoj nezi kože, posebno mladih koji su u pubertetu, a značajni su i naši losioni i kreme protiv akni. Svaki propisani recept proučimo i stručno napravimo lek. Pacijenti nam se stalno vraćaju, a mi nikad nijednu osobu nismo vratili iz apoteke, a da joj nismo izašli u susret. Ovo je veoma kreativan posao i zbog toga oko 80 odsto onih koji završe farmaciju imaju želju da rade u ovoj oblasti – objasnila je Nina Dragićević-Đurić, specijalista tehnolog u apoteci „Prvi maj”.
Zaposleni u ovoj pravoj maloj fabrici lekova kažu da prate koji su lekovi deficitarni na tržištu i da onda kreću u njihovu izradu. Smatraju da imaju značajnu ulogu u lečenju oboljenja građana, jer dobro znaju da se velikim farmaceutskim kućama ne isplati da prave male doze medikamenata.
– Imamo pravo da izrađujemo preparate bez konzervansa, jer neki pacijenti posle operacija ne smeju da koriste one koji ih imaju u svom sastavu. Značajni su i oni koje izrađujemo za bebe koje su rođene sa anomalijom, koje imaju hipertenziju i pripremaju se za operaciju srca, ali i za novorođenčad koja su HIV pozitivna. Tražene su i kapi za oči sa supstancom aminokiseline koje se koriste kod oboljenja rožnjače – naglasila je Snežana Pantelić-Živanović, upravnik ove apoteke, dodajući da njihove usluge traže stanovnici svih zemalja bivše Jugoslavije.
Kako objašnjavaju farmaceuti, supstance, kojih ima oko 200, a od kojih se izrađuju preparati, stoje u određenom karantinu do ispitivanja, a zatim se stavljaju u sterilisane teglice i tek tada su spremne za korišćenje. Da bi sve bilo u skladu sa propisima, sirovine od kojih se spravljaju recimo masti, ili kapi moraju da prođu kroz Kontrolnu laboratoriju, koja ima sertifikat da radi analize hemijskih supstanci, ne samo za njih, već i za sve zainteresovane ustanove. Pravilo je takvo da pacijent u ovu ustanovu mora da dođe sa receptom lekara, zatim dobija svoj broj i uveče, ili sutra ujutru može da podigne preparat.
– Prilikom izbora hemikalija, ambalaže, postupaka izrade, opreme i uslova za rad primenjujemo pravila takozvane dobre proizvođačke prakse. Zbog nedostatka kombinovanih kapi za nos i uši na tržištu i ovi se preparati mogu kod nas napraviti. Za izradu praškova koji su neophodni u lečenju nekih bolesti poput plućne hipertenzije koristimo gotove lekove od kojih određenim tehnološkim postupkom izrađujemo tačno dozirane preparate. Korisnici naših usluga su pacijenti sa receptima, ili izveštajima lekara različitih specijalnosti, domovi zdravlja, instituti, klinike i privatne ordinacije – dodala je Slavica Mirašević, specijalista tehnolog u ovom objektu.
Međutim, kako navodi Olivera Gordić, direktor Apoteka „Beograd”, ovo nije jedina ustanova kojoj građani mogu da se obrate za pomoć. Ona objašnjava da najveću izradu lekova imaju apoteke „Prvi maj”, „Romanija”, „Sveti Sava” i „Matej Ivanović”, a da su cene ručno pravljenih proizvoda pristupačne i da se formiraju na osnovu utrošenog materijala i ambalaže, kao i radne takse.
– Takvi lekovi su nekada bili baza apotekarstva u našoj zemlji. Lekar može da propiše izradu nekog preparata u slučaju da tog leka nema trenutno na tržištu. Prednost ovakve individualne terapije na Zapadu je veoma cenjena, pa ćemo pokušati u narednom periodu da podsetimo stručnu javnost i pacijente na njene prednosti – zaključila je Gordićeva.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 18.02.2008.]
.jpg)
