Izvor: Politika, 15.Apr.2012, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mala crvena pionirka – majstor kineske kuhinje
Cvijeta Šibalić je veštinu spravljanja jela „na štapiće” učila od majstora Vanga, šefa kuhinje dugogodišnjeg kineskog lidera Maoa Cedunga. – Prvo pojavljivanje u javnosti šahovskog genija Roberta Fišera, posle 20 godina, bilo je za stolom na kome su servirani – Cvijetini specijaliteti
Dobri poznavaoci gastronomije joj već godinama priznaju titulu najvećeg srpskog majstora kineske kuhinje. Cvijeta Šibalić (54) veštinu spravljanja jela „na štapiće” je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krajemsedamdesetih godinu i po dana učila od majstora Vanga, šefa kuhinje dugogodišnjeg kineskog lidera Maoa Cedunga. Za njen ulazak u carstvo kineskih začina, sosova i gastronomije zaslužan je gradonačelnik Živorad Kovačević, koji je podržao otvaranje prvog kineskog restorana u Beogradu i tadašnjoj Jugoslaviji.
U oktobru 1979. godine, uoči početka rada restorana „Peking” u Ulici Vuka Karađića, iz kineske prestonice u Beograd je stiglo pet majstora gastronomije, da obuče naše mlade kuvare. Svaki je dobio po jednog učenika, a najbolji među njima, sedamdesetdvogodišnji Vang – Cvijetu, dvadesettrogodišnju kuvaricu UP „Stadion”.
– Iz preduzeća su na „audiciju” poslali nas dvadesetak. Osim mene, primili su još dve koleginice i dvojicu kolega – započinje priču Cvijeta.
Povremeno je, priznaje, pomišljala da će odustati pre nego što prođe Vangovu „školu”. Ali, uspela je. Kada je Cedungov kuvar odlazio iz Beograda, pitali su ga ko je dostojan da ga reprezentujeu Jugoslaviji. Pokazao je rukom prema Cvijeti i rekao: „Mala crvena pionirka”. Bio je to Cvijetin nadimak, koji joj je Vang nadenuo.
Dok evocira uspomene, Cvijeta neprestano grči prste, kao da drži veliku, oštru sataru kojom je na obuci seckala meso i povrće.
– Vangova škola kulinarstva propoveda da se nož nikada ne koristi, već se i peršun i beli luk i pečurke seku satarom. Zato je bilo važno da „prelomim zglob” na pravi način. To sam vežbala iz dana u dan prvog meseca obuke. Na početku, seckala sam kako sam znala i umela, a Vang isključivo pod uglom od 90 stepeni u odnosu na niti mišića na mesu ili vlakna paprike. Onda je sve to ostavljao u frižider. Kada bismo sutradan došli u kuhinju, moje namirnice su bile spremne za kantu, a njegove sveže kao da su tek isečene – seća se Cvijeta i dodaje da joj je majstor tek posle godinu dana dozvolio da samostalno spremi jelo.
– Bio je škrt na rečima, za sve vreme boravka u Beogradu naučio je samo jednu na srpskom, ali na moju sreću baš nju je tada izgovorio. Rekao je – doblo – ozareno se priseća Cvijeta trenutka kada je dobila „vizu” za kulinarsku karijeru koju u restoranu „Peking” gradi i danas. Svoje znanje prenosi na mlađe kuvare i kaže da ume da bude baš stroga.
Otkriva nam i da je velika zabluda da je pirinač osnova kineske hrane. To važi za Vijetnam, auKini se jela puna pirinča, kakva viđa po ovdašnjim kioscima kineske brze hrane, smatraju sirotinjskom ishranom.
– Gosti najčešće traže carsku piletinu, pačje šnicle sa orasima koje serviram sa šarenim korpicama pravljenim od rakovog mesa. Iz menija smo izbacili nekoliko egzotičnih jela za koje nema mušterija, poput volovske tetive, svinjsku žilu i mehura morskog psa – objašnjava Šibalićeva.
Na njene specijalitete i dalje dolaze poznati glumci Petar Božović, Ružica Sokić, Neda Arnerić... Ne zaobilaze je ni sportske legende, poput Džaje i Moke Slavnića, a obožavali su ih i političari Stane Dolanc, Lazar Mojsov i Stipe Šuvar. Prvo pojavljivanje u javnosti šahovskog genija Roberta Fišera, posle 20 godina, bilo je za stolom na kome su servirani – Cvijetini specijaliteti.
----------------------------------------------
Sto se rezervisao tri meseca unapred
Planiranje menija za restoran „Peking” počelo je tri godine pre otvaranja u januaru 1980. Sto je trebalo rezervisati tri meseca unapred. U vreme održavanja samita nesvrstanih u Beogradu 1989. strane delegacije su pravo iz „Sava centra” hitale kod njih. Godinama su četvorica japanskih biznismena jedanput mesečno iz Frankfurta dolazili na Cvijetine specijalitete, zaklinjući se da nema bolje azijske kuhinje van Azije.
----------------------------------------------
Satara – suvenir iz „zemlje mandarina”
Kada su 1990. godine Cvijeta i nekoliko njenih kolega sa vlasnikom restorana „Peking” uzvratili posetu kuvarima – učiteljima iz glavnog grada Kine, umalo da se ta ekskurzija završi neslavno. Cvijetu je aerodromsko obezbeđenje zadržalo zbog sumnjivog predmeta u ručnom prtljagu.
– Nisam odolela da ne kupim originalnu sataru za seckanje hrane, kakva nije mogla da se nabavi nigde u Evropi. Do incidenta nije došlo zahvaljujući tadašnjoj reputaciji naše zemlje u Kini. Pominjanje čarobnih reči Tito i Jugoslavija bilo je dovoljno da se napravi izuzetak od strogih bezbednosnih pravila – seća se Cvijeta.
----------------------------------------------
Šest stubova zdravlja
Šibalićeva smatra da je tajna zdrave kineske ishrane u dobro uravnoteženim sastojcima i uzimanju hrane malim zalogajima.
Prema njenom mišljenju, ovih šest namirnica obezbeđuju dobro zdravlje, a „podloga” su kineske kuhinje:
đumbir – leči visok pritisak
rotkvica – snižava nivo šećera u krvi
morske alge – obnavljaju ćelije
svi ljuskari – obnavljaju kožu, zaceljuju rane
bambusov izdanak – čisti pluća
kajmak od soje – ublažava kardiovaskularne probleme
D. J. S.
objavljeno: 16.04.2012.
