Izvor: Politika, 07.Jun.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majstori, može li to brže
Dok se na Pančevačkom mostu uživo prikazuje kako beogradski saobraćaj posrne kad stara gvozdena ćuprija klecne, devet kilometara uzvodno zahuktali su se radovi na izgradnji mosta Zemun–Borča, druge dunavske „kopče” prestonice. Na mestu gde se završavaju krakovi pontona biće pobodeni glavni noseći stubovi „pravog” mosta. R aspon između njih iznosiće 172 metra. To će biti treća najduža razdaljina između neka dva stuba na mostovima u Evropi
Iza zaštitne ograde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gradilišta budućeg mosta preko Dunava, u zemunskoj Ulici cara Dušana, nekoliko parkiranih kamiona i buldožera i – čuvar. Razlog: pauza za ručak. A onda, sa borčanske obale Dunava pristiže brodić firme „China Road and Bridge Corporation”, sa prvom grupom kineskih radnika koja je odložila štapiće za jelo. Predvodi ih Nebojša Milatović, menadžer u srpskom ogranku kineske korporacije. Na glavi šlem, a na šlemu ispisano Nebojša, na srpskom i kineskom.
Penje se uz 67 stepenika koji od prekjuče spajaju ponton i zemunsku stranu gradilišta. U stopu ga prate četvorica kosookih geometara. Njihov dolazak kroz ogradu radoznalo posmatra Zemunac srednjih godina.
– Majstori, može li to malo brže? Izgibosmo od Pančevca – dovikuje i odlazi, bez ambicija da sačeka odgovor.
– Radi se od osam do 18 sati svakog dana, nekad se ostaje i do pola osam – referiše nam Milatović, dodajući da su se pripremni radovi zahuktali. Pokazuje glavom prema ljudima iz kineske firme: – Oni su izgradili deset od 15 najvećih mostova na svetu. Razumeju se u mostogradnju kao Đoković u tenis – priča dok silazimo ka pontonu, sa koga će se pobijati šipovi za stubove mosta.
Na proširenju platforme, na sredini Dunava, oko dizalice teške 80 tona koja je brodom dovezena na konstrukciju Kinezi rade „opušteno”, kao da su u debelom hladu. Viseći nad tananim lestvama iznad najdublje tačke Dunava, vare šipke na otvorima. Spretno preskaču debele strujne kablove razvučene svuda po pontonu. Nogama kotrljaju plinske boce do aparata za varenje, oko kojih su u kutijama spakovane elektrode „mejd in Čajna”. Dok rade, škrti su na rečima. Ni o poslu ne pričaju. Slabo govore engleski. Brbljiv je jedino „šofer” dizalice, koji tehničku pauzu koristi da se sa nekim ispriča mobilnim telefonom.
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 8. juna. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
D. Jokić-Stamenković – D. Bukvić
objavljeno: 08.06.2012.
