Izvor: Politika, 20.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mahao bih na aerodromu, železničkim i autobuskim stanicama
Neko se setio da u oglasima ponudi dostavljanje na kućnu adresu autobuskih karata „po ceni kao na šalteru”. – Profesor ponudio uslugu „zapisivanja i literarnog sređivanja uspomena iz vaših života”. – U ponudi kavez za igračicu na podijumu
Za novac neko ume da proda bubreg, neko grobno mesto svojih roditelja, neko da pomogne lenjivcima, a ima i onih koji bi uzajmili novac... Većina ovih ponuda može se naći u internet ili pisanim izdanjima oglasa. Nezadovoljan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << interesovanjem kupaca za pravu ljudsku lobanju koju je preko oglasa prvobitno prodavao jedan sugrađanin, izneo ju je ovih dana na zemunski „buvljak” i za najneobičniju robu tražio je 100 evra.
„Mahao bih na aerodromu, železničkim i autobuskim stanicama”, napisao je dovitljivi sugrađanin nedavno u oglasima, a drugi je dodao: „Osmišljavam imena, za restoran, firmu, decu, kućne ljubimce”. Neobičnošću pažnju plene i oglasi o prodaji kućnih ljubimaca. Ko god poželi da u stan unese pauka tarantulu, škorpiju i dva i po metra dugačkog trogodišnjeg azijskog pitona ovde ih može pronaći. U ponudi se nalazi i petogodišnji mužjak gavrana, kako naglašava prodavac, „ručno othranjenog”, muzejski preparirana sabljarka od 27 kilograma, šaran od 16 kilograma, sibirski lososi, jastozi, kao i glava zlatnog srndaća.
Prelistavajući stranice raznih nedeljnih oglasa, kupci mogu da pronađu i frizersku predratnu stolicu, a onima koji žele da imaju ovaj raritet sadašnji vlasnik poručuje da moraju i da je prelakiraju. Na ovaj način može da se kupi i dopisnica sa markicom na kojoj je odštampan lik Adolfa Hitlera, 20 brojeva „Politike” iz 1934. godine i „Politikin Zabavnik” koji je 9. maja 1980. bio posvećen drugu Titu.
Dosetljivi umovi pokušavaju na sve načine da zarade novac, pa tako u oglasima za novac nude kamenu kocku iz kaldrme.
Oglašivač koji je odlučio da osnuje stranku potražio je članove preko ovih strana, a oglasilo se i Udruženje striptizeta Srbije koje, takođe, traži nove članove. Nužda je naterala sugrađanina da zatraži pozajmicu koju bi, naglašava, istog dana vratio, uz kamatu od pet odsto. Da preko oglasa posao traži, dosetila se „ozbiljna žena vozač, sa dozvolom Ce i De kategorije”, a jedan profesor putem njih ponudio je uslugu „zapisivanja i literarnog sređivanja uspomena iz vaših života”. Urednik muzičkih radijskih emisija oglasio je da „pomaže slušanosti programa”, a profesionalni poštari da dele sve vrste reklamnog materijala po opštinama Palilula i Zvezdara. Neko se setio da zaradi tako što će lenštinama na kućnu adresu donositi autobuske karte „po ceni kao na šalteru”.
Na ovim stranama mogu da se pronađu i telefoni osoba koje prodaju sobnu fontanu sa kamenjem sa Svete gore, triptih svetog Nikole star tri veka i skulpturu koja datira iz perioda od pre 2000 godina. Tu je i bojeva sablja iz 1837, sablja konjičkog oficira iz Prvog svetskog rata i korbač iz Kosovskog boja optočen srebrom i platinom, za 250 evra. Lista ponuda kao da nema kraja: elektronska cigareta za odvikavanje od pušenja, bide iz 1926, spavaća soba u stilu „Luja 16”, napravljena u Mađarskoj 1937. godine (košta 2.000 evra).
Za zaklete „grobare” pravi je mamac ulaznica sa čuvene utakmice iz 1956. kada je Partizan sa tri boda razlike dobio „Real Madrid”, a za one koji cene lik i delo Josipa Broza stoji neodoljiva ponuda – motor iz Titove pratnje, proizveden 1973. godine. Tu su i peć sa grbom dinastije Obrenović, ćirilična pisaća mašina sa dvora kralja Petra Prvog, parna mašina proizvedena u Austrougarskoj 1908. godine.
Za originalnu punu flašicu „koka-kole” iz 1960. godine potrebno je izdvojiti 350 evra, a 3.000 evra za razbijeni reket Gorana Ivaniševića, za bundu medveda „udovca” 200 evra, a onu od „nefircane” veverice 300 evra više.
Ko ima dovoljno novca preko oglasa može da kupi i mamutov zub i dlaku sibirskog haskija (200 evra). Ponuda kaveza je raznolika: oni za koke nosilje staju 1.160 evra, ima ih i za medvede, a 20 evra za noć košta podijum kavez za igračicu. Jedan trgovac preko oglasa prodaje i „sto odsto bešumni registrivač miševa, pacova, krtica i insekata”. Za novčić od jednog centa iz 1898. sa likom Indijanca potrebno je izdvojiti 700 evra, a tu su i filatelistička zbirka Izraela i instrukcije u vidu skripti za uzgoj larvi noćnih leptira.
Biti „fensi” nemoguće je bez karakterističnog broja telefona, a u „Halo oglasima” prijavljen i registrovan pripejd broj mobilnog telefona 11-22-333 nudi se za 5.000 evra. Oglasne strane kriju ponude o prodaji olovke sa ugrađenom kamerom za 350 evra i kilograma nojevog mesa, za 1.500 dinara.
Sadržaji oglasa umeli su da zapanje čitaoce i pre dvadesetak godina, kada je „Ilustrovana Politika” pisala o žitelju sela Majlovac koji je prodavao bubreg. Prvobitnu cenu sopstvenog organa sa tadašnjih 60.000 maraka snizio je na 20.000, a prodao ga je kako bi platio put i smeštaj u Australiji.
Kako je objasnila Vesna Laušević, iz „Halo oglasa”, do 2005. godine, veoma je bilo popularno i oglašavanje pružanja pomoći u nabavci šengenskih viza, a prodaju ljudskih organa oglašavali su do pre sedam godina.
– Više ne objavljujemo takve oglase, jer je ova trgovina zakonom zabranjena. Strogo vodimo računa da ne prekršimo Zakon o javnom informisanju. Ne objavljujemo nemoralne oglase, pornografske i erotske sadržine, sva pravna lica moraju da imaju obaveznu deklaraciju za svoje proizvode, a „obični” građani imaju pravo na jedan oglas nedeljno – istakla je Lauševićeva.
D. Jokić
[objavljeno: 21/01/2008.]
.jpg)
